Глас народа
(Г ВГОЈ 44.
У НОВ0МЕ САДУ, 3. НОВЕМБРА 1874.
1 ГОДИНА IV.
Мздази сваке недеље на читаном табаку. Претплата, огласии дописи шаљу се уреднипгаву „Гл. Иарода у Н. Сад.
ГЈАС НАРОДА.
Цена је листу: на годину 3 ®ор. на осаж месеци . . 2 „ на четир меседа . 1 „ за Србију годишње 4 „
ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.
за огласе пдака се 5 новч, од сваке врсте и 80 (товч. за жиг сваки пут, цене оу знатно ниже за оне огласе, који што ченше или у што вебем обиму излазе у овом лиоту.
и л и Ево је и месец новембар настао. Наступило је ево време дубоке јесенн, кад сеирави тостаменат, кад ее на далеки пут полази; јер ако икад сада сс путу рока незиа. ЈГађе сада већ од Веограда до Земуна по дана путују, а лети им треба по сахата. Магле и плитка вода недају им се маЕи, а како јесева киша нође, побелиЕе сиромаку очи, који изгледа да му ноштаисгса кола донесу крајиару за лебац насушни. Ео хоћс што на одређсио време да добије, мора месец даиа напред искати, иначе би му требало до два до три дана. Па за то смо и ми ураиили и позивамо овим на предплату, да би иштуЕи у новембру могли исту у децембру добити, Јср, кад би иам се у децембру послала, тскби јемождаујануару добили ами на то никако неможемо престати, што лист овај може само онда онстати, ако уредно и на време иретплата дође, пошто ни с које стране помођи ни потпоре нема, и они. ко.ји су се баш иодигли, да шире просвету у иароду, дигли су руке од њега, те му — не готовим иовцем, ни готовим речма, него ни вером неЕе да помогну. Ово је заиста велика неприлика, данерекнемо ерамота, јер ако се на једиог човека, на уредника немогу да поуздају, како да се пепоуздајуианароднапретплатнике. Акције претплатника пале су богме горе него ^београдска баика, па баж зато исти иарод треба да иокаже, да му ие треба ничија кредита, да је он банка, којој нетреба акцијонара (улагача), да је он сам тако јак, као сунце, које непрестано троши светлост своју и оиет јесада, као и пре толико векова. Другојешто тако рано са позивом налазимо ово: Лист је досада излазио са грдном штетом издавалаца. Време и новац губио се. Даље се тако иеможе. Цена је тако мала листу, да, не код Србља, него готово у свету нема тако јеФтина листа. У Хрвата „Пучки(иародни)пријатељ" излази само двапут на месец и кошта З ф . Словенске „Новице", којеимају 5 до 6000 претплатника и излазе сваке недеље, коштају 4 Фор., а ми Срби хоИемо, да за 3 Форинта издази лист, који држе лмр осам стотина а пла-
- и ж и? Еају 600, (досад бар 200 неплатише), на још да је,штони „Новице" нису, илустрован, са сликама, и на углаисаној артији. Но ипак без слика излазио бн овај лист и на даље сваке недеље за три Форинта иа годину, ако се до две хиљаде претплатника накупи, иначе, или ће се морати повисити цена на четир форинта, или ђе морати трипут на месец излазити, За то баш изаросмо тако рано са позивом иа иредплату, да замолимо пријатеље своје и овога листа, . да се потруде, да у месту, де је сада два предплатника, накупе четир, де је десет накупе двадесет и за врекена нам јаве имена љихова; или ако то није могуће а они (иарочито господа досадашњи скупљачи), да нам саонште како мисле да је за претплатнике згодније; или да лист излазитрипут у месецу, аплаћајутри Форинта; или четир пута, а плаћају четири Форинтана годину, те како већина буде онако ћемо се владати. Гачун је у једној и другој прилици врло прост. Ео пошље 1 Форииту добијаће лист у нрвом случају ч.етири месеца у другом три. Ако буде до 2000 претплатника, по ссбисеразуме да остај е по старом, као што се најпре почело, кад је преко 1700 претплатника било. Слике изоставићемо због тога, што, кадје овај лист покренут, није му била цел, да покаже, како псето седи с дететому једној кућицн, јели грожђе зрело или још није, како игра босанкауз тамбуру итд. Слике, заваркивање, то је за децу, а лист је овај покренут за људе. А друго ми нисмо у стању да сами правимо слико, него туђе ирештампавамо, па и туЈје што је боље скупо је, и тако нашеслике или долазе у слушкињину собу на зид, или се лети излепе но застору који сакрива фуруну у соби. Главпо је ствар. 1и, који смо нлугом ударили у бразду тек онда, кад су други на увратинама, ми немамо ни времена ни новца кицошити се. Нека се само добро пише и нека се може читати. Луксуза (расметања) нетреба у ова зла времена ником, да га треба неби ево држава ударила намет
\=