Глас народа

БГОЈ 50.

„Г Ј1 А С Н А Г 0 Д А."

ГОДИНА П.

како је једном госту још говеђина натањиру стајала, а други већ печење јели, кад га је домаТшн приметио и упитао, одговориЕе: „Јо, ви ме не понудисте." Све је лепо и красно, па и вино се ниЈе, али до печења нема права разговора, није оре и весеља. Тек кад је оно на соФри (има га где и пошеПераио да је само „боље"). зачне право свечарство. Попа волтаницу пали, колач сече „тропар" поје, молитву моли и нрву здравицу свечару напија, а чељад на пољу пушке меће. Је ли и то прошло, онда весељу нема мере, нема рока. Здравица за здравицом, чашица за чашицом, па и онај који је дотле нем био, проговори, Сад Ие што загристи па оставити, сад Ее чашу испити, сад Ее „лушу" нунити, а сад ће опет кога загрлити. Већ се не зна за попину светињу и господсто; и на Грка већ навалили, а боме се и они предали. На исполиваном столу сто огризака. Онај превалио боцу с црним вином, а овај онет удара песницом, да све тањири надају. Хоће да се и разбалаће, иа да бесно поиграју, хоће да и по кући лупају, а „у пићу кавкаџије" хоће боме и да се потуку. Домаћин је најмањи; мањи од макова зрна. Да му запале кућу, зазор је нречити гостима. Нешто попадало, а нешто остало на мејдану, па хоће да се разхали. Запрегну коње и волове, обесе о њих сва звонцат у кући, павијај по селу

и по пољу. Јадна марва! да поскаиа од њихова беса. Кад се врате, почне се из нова. Где се руча, тамо се и вечера. За вечером их је још више: има и незвати. Граја је још већа, и траје докне малакшу и не попадају. Али је и за сутра јунака остало. Ти су тек бесни. Јадна женска чељад мора да готово спрема. Не маре они, што је већ све малаксало, што је већ свега понестало. Свечари морају издурати док је гостима воља. Ако немаш позајимљи; иони ће тако гостити. Испрегнуће коња из кола, продаће вочића да проведе свечаре и благе дане, ма сутра кугу кумио. Докле икако траје дотлесе једе и пије, декоји пута и по три и четири дана. тек кадкод се смире. Е така ти је слава наша. Тако ми проводимо и славимо „свете дане" и тиме митимо „свеце заштитнике." Ја не знам што је то. Ја волим и штујем народне обичаје наше, на ретко је којега, даминије леп и уиутан. А и има их доиста и лепих и мудрих. И овом би по срцу оиростио, и овај има лепоте за мене као Србина, али кад хладно идубље промислим, морам га са свим осудити. На и то је мало речено. Промислите ево са мном, на ће те и сами увидети, да је тај обичај онасан непријатељ не само моралу и имању (као што смо већ од прилике видели) него и здрављу народњем. Ево како :

(Свршиће се.)

ЗАДРУГА ЗА ТРГОВАЧКЕ ИОМАГАЧК. (Свршетак.)

§. 19. Одбор се бира на годину дана. §. 20. Кад који одборник захвали, на упразњено место одма се има други поставити. §. 21. Ако време не би донустило, да се главна скупштина ради бирања на упразњено место одборника сазове, онда одбор сам бира, привремено до састанка скупштине. §. 22. Главна скупштииа има се држати двапут у години даиа, а но потреби и више пути, и то у половини и при свршетку године, на којојсе има цео одборски рад нретрести. §. 23. У главној скупштини морају бити најмање две трећине од укупних чланова. §. 24. На захтевање једне трећине укупни чланова, има се главна скупштина у свако доба обавити. §. 25. Подпомажући чланови имају у главним скупштинама гласа, и могу као и редовни чланови о свима донешеним иредлозима решавати. §. 26. Нри одборским седницама мора бити најмање две трећине одборника.

§, 27. Улагачу, који неби најдуже три дана после сваког првог у месецу свој месечнн улог унлатио, враћа се новац без камате натраг, иод оног часа изкључује се из друштва. §. 28. Улагачима почиње се тек онда камата рачунати, кад три Форинта већ уплатили буду. §. 29. Задруга издаје само својим редовним члановима новац на зајам, на менице са јамчењем по чл. 41. и то најдуже на шест месеци. §. 30. Сваки улагач при нодизању свог уштеђеног новца код задруге, дужан је овај одказати, до $0 Фор. три дана, до 50 Фор. осам дана, преко 50 Фор. четрнајст дана нанред. §. 31. У благајници несме никад више од 50 Фор. стојати, сувишак улаже се у штедионицу. § ( 32. Сваки редовни члан има вере код зацруге онолико, колико износи 8-и део његове годишње плате. §. 33. Подпомажући чланови, и то трговци у месту могу појединима јамчити само до пет стотина Форината.