Глас народа

ВРОЈ 2.

Ј НОВОМЕ САДУ, 8. ЈАНУАРА 1875.

ГОДИПА V.

Издази сваке недеље пи ШЏШ Л • $М в!Р Ш *ШЊ, #§к ИР А Цена је лиету: на читавом табаку. ШМ Ш Ц 11 ЖЈ А ® Ш 1 ш годппу ' " * " ' 3 „ Ф0] Претплата,огдаспидо- Ш || 1 1 Ж Ш Ш&ШШ ШШ Ш па осам месеци . . 2 „ писп хпаљу се уредништ- ■ ЈЈШ|Јј ЖЖЈЖЖ 1ЈЖ1Ж, ™ четир месеца . 1 „ ву „Гл. Народа у Н. Сад. » за СрбиЈу годишље 4 „ ЛСТ ЗА ЕАРОДНЕ СТВАРИ, МВРЕДУ, ПОШ И ВАБАВУ,

ЗА ОГЛАСЕ ПЛАћА СЕ 5 НОВ, ОД СВАКЕ ВРСТЕ И ВО НОВЧ, ЗА ЖИГ СВАКИ НУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ И1ТО ЧЕИШЕ ИЛИ У ШТО ВЕ6ЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

СЕОБА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Јавиди емо у једној бел«шци у прошломе броју да је минист&р просвете наредио, да се Матица сели у Пеп1ту. Ту наредбу добило је друштво м&тичино у руке. Ту се наводе узроци зашто хоће министар да се Матица натраг с®ли, ади то није вредно ни спомињати. Главно је да министар к§же: ја тако хоку, а оно друго је нузгред, Боже мој, шта смо ти ми згрешили на овоме свету, да нам се неда мира као ввчитом Јуди. Што год почнемо није добро. Ако ' се тужиш није добро, ако се нетужиш није добро; или ћутао или говорио, или ишао по беломе свету, па се размахивао, да ти се свако с пута уклонити мора, или се сакрио у твој запећак и тамо јео горки комад проје — није добро, свв си Фалио — Фалиш и кад спаваш, а камо ли кад си будан, јер то их тек највећма боли што си будан, заспи, али тако заспи, да се никад не пробудиш, тај би им сан био по вољи. Је ли то? Шта ли се иште од нас?!Кад је оно неколико Орба новосадских ишло министру Венкхајму, да му се потуже, он им рече; ако вам није право а ви се селите. Сад се не тужи "мо на Матицу а министар нареди да се сели. Нама је право да Матица у Новоме Саду остане, а министар вели: мора се селити у Пешту. Ако нама није право, да се селимо. Ако њима није право да се селимо. Узео овако или нако, почео с ког му драго краја: само сели се. Па шта је то ? —- Али невреди питати, Ако дог да , што но Ајдук Вељко поручује Ђорђу, питаћемо с... А сада да речемо коју о постанку Матице српске, да са те нввоље бар ту асну добијемо, што кемо дознати штоможда многи нисмо знали. 0 томе је писао један чеетит Орбин у пештанеким једним новинама, да обавести оне, који нетатају.српске новине, да Матица

није таки баук, као што гоеподину министру пред очи излази. По томе ћемо и ми саопштити, што је главније: Године, што долази, биће томе по века »ако је године 1826. млад српеки јуриста и .штерат Милош Оветић ту добру мисао за; миелио, да зарад олакшања у издавању ерпских књига оснује се у Пешти једно друштво. Он је тада учио се на пештанском свеучилишту и створио је ту задругу, која се зове „Орпска Матица". Цел је управитога дрјштва била само, да од српских списатеља прекупљује књиге, да их о своме трошку издаје и јеФтино продаје, сиромашним ђацима поклања, да важније српске књиге прештамнава награде раеписује и један лиет издаје, Да би означеној цели одговорила, издавала је Матица годишње Летепис у четир свеске и овда онда по коју српску књигу. Године 1835, породи се жалосно трвење у друштву, уз то дођоше свакојаке лажљиве издаје, којима би посљедица то, да је године 1835. власт друштво забранила. Годину дана по томе иепадне за руком ерпском научењаку Павловићу, да опере „Матицу" од обвде, да је опасна по државу, теје године 1836. изашланаредба, којом се одобрава даљи опстанак „Матице" тако да је под новим председником славним угарским родољубом Сазом Текелијом г. 1837. Матица на ново рад својодпочети могла. ПодТекелијином управом расло је имање матичино, ерпски научењаци бишезапочаснечланове бираниа сви чланови који су уплатили 40 Форинти имађаху једнака права, Године 1842 умре Твкелија. По његовом тестаменту од године 1840 постане штипендијска заклада која је под управом матичином његовимуниверзалшш (ошптим) н&сљедником, Да се одржи и намножи заклада текелина на томе је Матица од 1848. година е& евом енагомрадила. Текелијаназаклада при крају 1873 године износила је у приватним државиим