Глас народа

ГОДИТГА Г,

Издази сваке недсље на читавом табаку. Цретплата, огласи и до писи шажу се уредништву „Гд. Народа у Н. Сад.

Цена је листу: па годипу ..... 3 Фор. па осам месеци . . 2 „ па четнр месеца . 1 „ за Србију годишп.е 4 „

НАРОДНЕ

ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

8А ОГЛАСЕ ПЛАћА СЕ 5 НОВ, ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗПАТПО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШћЕ ИЛИ У П1ТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

НАГРАДА КЊИЖЕВНОМЕ РАДЕИИКУ.

Од светлога кнеза црногорскога добио је слављени омиљени несник наш Јован Јовановић Змај у очи светога Саве просветитеља српског, ово нисмо: Н. I. Господине! Ваше красне пјесме, које су све скупа најлепша пјесма лијепоме, истини, карактеру и родољубљу, задобиле су одавно и према гуслама вашијема и према личности вашој моје велико поштовање. За то кад сте дочекали ријетку светковину, двадесет и петогодишњицу вашега пјесничкога живота, светковину, која је достојна Вас и часна за народ наш, радовах се веома, што ми се даде прилика, да Вам и ја пружим један знак особитог уважења. Догађај подгорички преузеде међу тијем сву моју пажњу. Но и ако сам на онај у Вашем животу значајни у просветном животу народа нашег важни дан, морао пропустити, да задовољим својој жељи, ја јој се одзивам сада, Примитв овај витешки крст ордена кнеза Данила за нвзависност Црне-Горе и носите га с оноликијем поносом, с коликом га љу-

бави и уважењем Вашега књижевног рада ја Вама дајем. Желим Вам још дуги славан живот, те да постанете, као што сте већ у величини пјесништва, друг онијем славнијем пјесницима италијанскога народа, који су сретни били да опјевају јединство његово. На Цетињу 1. јануара 1875. Кнез Црногорски Никола. У сред јуначке вреве, када су црногорски орлови рапшрили крила, да са оне сиве крши и врлети слете доле на црне гавранове, да освете крв на правди Бога потлачене деце своје еећа, се Господар Црне-Горе и Брда тије лире песникове. Није орден, чиме дарива кнез песника, што нас у срце дира. Кнез кнежевски. Ми ценимо дивит, којим занатлије обдарише песника као и тај орден кнежев, али нас дело само задивљује: с мачем у руци лризнаје кнез радпу лера а крај нас писма овог, песничког писма овог, занесе, понесе и учини, да плакасмо и певасмо, али и једно и друго од радости. Чуј Боже,..

СЕОБА МАТИЦЕ СРПСЖ

(Свршетак.) Владика Атанацковић и Цветић, који јошу животу беше, умољени су, даучинесве коракз који су нужни, да се добиЈв дозвола за преселење Матице. Услед једне молбе тога ради, нареди министарство да се саслуша главна скупштина друштвена, Скупштина та, која је 1855. год. држана изјавила се за премештање. По томе је позвалавлада Матицу, да своја правила од. г. 1826 прерадиина потврдујој пошаље. Друштво је то учинило, али се до године 1^42 није могла Матица преселити, јер се с

неке стране ишло на то, да се друштво сасвим укине. Главна скупштина матичина држана 23.маја 1868, изјаснила св да остаје при томе да се Матица пресели. На то изађе 6. јула 1863. највише рвшење, да Матица може и на даље постојатии у Нови Сад првселити се. 21.априла 1864. одобрило је намесништвонова правила и преселењу Матичином из Пеште у Новн Сад не беше ништа више на путу. Априла ЗО.држада је М&тица своју прву главну скупштину у Новоме Саду. Владика