Глас народа

ДОПИСИ „ГЛАСА НАРОДА."

Оа више страна иаваљују на нас да отворимо мвста и допксима у овоме листу. Ми ево то чинимо, но унапред морамо казати о чему да нам се пише или управо шта смемо У овај лист примати. Лист овај није политича н, дакле еве оно, што незадире у политику има у њему места. 0 школи, о цркви, о друштвеном животу и т. д. Личне нападаје изостављаћемо и допуштати, да се само дела, која се тичу службе, оних људи на јавност, износе, који јавну службу имају, дакле дела свештеника, учитеља поглавара црквених општина. Име ничије нећемо наводити него само службу онога о коме и место одакле нам се пише. Доста је да они знаду, како се зове тај и тај што је то и то у школи у цркви и општини учиНио, де је што учињено, оеталога света тиче се само шта је учињено, да се, ако је лепо на њега угледа, ако хрђаво, да га се чува. Само када се добро што о коме јави, онда ћемо и име истога споменути, јер ако изнашање имена поред доброг деиа друге подстиче, изнашање поред злог често горе прави. И по томе у име Божије ево одпочињемо: Сириг. 20. Јануара. 1875. Вредно је на јавност изнети, еодико је Сиришка српска мала општина, која једва 1100. душа броји, ва ови прошли пет година, од кад се по решкрату органивовала, прамивши у руке самоуправу цркве и школе напредовала. Ненмајуђи никакви непокретни добара, добровољним прилоаима и добром манипулацијом свога новца, дотле ја дотерала, да је за ових пет годвна пет хиљада го» тових новаца нагаздовала, из ког новца сазида нову школу, од тврдог материјала, на лакат, 24 $ата дугачку а 5. Фати широку и 3 Фата високу покривену дрепом са уздигнутим кубетом. Школа је еама 5 Фати дугачка 4широка, остало је ходник пространа соба 4 Фата дугачка а 3 широка, (која је приправљена до бољи година за старији или хенски разред), учитељски стан има лепе три собе, све патосане с& шпалетнама, затворену кухињу и комору, а пород вграде нова штала и шупа. — Ова дивна школска зграда још је јесенас до времена почетка школе довршена, а сад је на Св. Саву у његову славу освеђена, у присутству свију становника Сиришки, којом је приликом учитељ В. ПоповиВ говор држао. Тај дан у вече држало се „Село", на „Селу" су деца школска, мушка и женска — уобичајеним начином —■ певала и декламовала, а СвеВеник Петар ДавидовиН држао је свечаности сходан говор. НаСелу је доста било и страних гостију, те ]е тако придошло 134 »ор. од чега је потрошено на прире$ење свечаностн и „Села" 50»., ачкст приход. 84 ф . одре5ен је на опреме школскв и учила, — А сад уједно изричемо лепо српско Фала сввма учасницима т

Светковини и »Селу* а особито гостима, и кличемо: Живели еви они, који Српски и људски род унапре5ују! (И ми се ив свег срца усклику придружујемо, и овом нриликом и радо и са жалошБу бележимо, да се сва места, која су даље од средишта српека с ове стране, нарочито она, која је оцколео туЦин и за српску школу, ва српску књигу и новину боље брину, него оетала. Радосно због првих је жалосно због последњих, а завршујемо: слава честитој сиришкој општини. Уредн.) Школскн Одбор.

У Вуковару 21. Јануара. 1875. Немогу пропустити а да вам не јавим како је честити раденик н са родољубља свога на лепоме гласу становник вуковарски, АВим РадошевиВ, положио за г. Јоцу ПетровиВа, којије изабранза протуставника^општинска 600 ф . а. вр. кауцвје; јер је страшно примио срцу, да учен човек, који нам врдо нужно треба без леба и службе седа. (Жавио!) Одбор жупаније српске пронашао је кнеза иришког, кога је солга бировљев ваступник са слЈжбе укдонио за правог, ипоставио га ]в на своје меето. Тако ксто жуп. скупштина недопусти неким нима да збаце свога кнеза. У Вуковару влада највеВе задовољство што је влада општински одбор повратила.

У Туреком Бечеју 25. јануара 1875. Акз не у читавом Банату (Та читавом, чнтавом а није баш ни Бачка утекла, па на Срем брате, Ур.) а онобар овде у нашем крају обичај је водити нову младу ка воду и то овим гадннм начином. Други дан по венчању иекупе се сви онн, који су у сватови били, в мушки и женски; неколико мушких обуку се у женске хаљине као какве циганке, нагараве се, тзму парче дрвета у место преслице па намештају на њега кудељу или вуне, па тако, као бајагн предуВа нду на Тису (а ди Тисе нема онде на бунар.) Један уеме два жотла на обраницу нли двоје један котао па носе на воду. Младу обучену у венчано руво воде две девојке (иди жене) испод руке, а остали, који са звонцадма, који са кдепетушама, тепсијама или гаквим олупаним гвоздењацвма иду с њима звонеВи и лупајуБн у тепсије и гвоздењаке, сварају се, туку се грде се, певају, вичу и свакојаке накараде праве, те нам се стран свет н овдашњи Мзџари и Швабе смеју и ругају (што је гадно гадно, треба заиста да се искоренн тај сраман обичај, али неха се ти МаЈарнн Швабе баш тако и не смеју, има и њиховнх лудрија доста, њихове машкаре о Фашинкама нису ни мало лепше. Ма Вемо чнстити испред своје куВе, алн нек и они најпре почисте своје фубре, па нек св онда нашем ругају! У.) а и сваки паметан човек иора се гнушати на оваково што, што је за нас Србевелика срамота. Ево до сад не нгфе се нвко да нашем све-