Глас народа

ВРОЈ 7.

У НОВОМЕ САДУ, 13. ФЕБРУАРА 1875.

ГОДИНА V,

Излази еваке недељв №|И Ш Ж ■■■■ М Н| Ш Ж Цена је листу; иа читавом табаку. 11 |1 Ш ■ I Н ■ № ■ ■ ШШ ј§ I на Г °Д ИН У 3 фој Претплата,огласиидо- ■ ШШ Ш | ШШ Ш |#1 | ВШ Ш на осам меееци . . 2 „ писи шаљу се уредништ- ■ ЈШ ■ I ВЦ ЖЖЖ. ЕжЛЖжЖ На Че ™ Р месеца ' 1 » Бу „Гл. Народа у н. Оад. «1 ШШШ.тШтМ ■1Ш1ВВШ1№ ^НШаи за Србију годишње 4 и ЛСТ ЗА НАРОДН СТБАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

8А ОГЛАОЕ ПЛАВА 01 5 НОВ. ОД СВАЕЕ ВРСТЕ И 80 ПОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО НЕШћЕ ИЛИ У ШТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ. ШАЈКАШИМА.

Већ неколико је времена, како постоји у шајкашком углу „газдинска задруга'% коју створи својом муком блаженене успомене Мијајло Крестић, човек од рада и поштења, не по дреки већ по дели. Са његовом смрку млого смо покопали, али еве не, јоште је ђетића међу потомцима црнога (цара) Ивана. Кад их неистребише на Ваги, још ће мање међу Тисом и Дунавом. Јунаци од Илока и Оланкамена (из турских бојева) Вилова и Будисаве, ако им је и узет мач из руке, ваља рала и српа да се лате, да покажу, да су они исти стари на пољу га9динства и просвете, што негда бијаху на крвавом бојишту. Неће њих утаманити крупови већ трутови. —• Заото на ногв си браћо! те ударите путањом вредног похојника МиЈајла Крестића, коју вам је јасно обележио, ато, неумориму радиност, неподрмнуто поштење и устрајну дурашност на путу газдинства — које води честитом благостању. Оживите успавану „Задругу!" Оа новим

прамалећем нек настанв и нов рад, нов живот, док је снаге и док је времена, докле не покупе они што је ваше, који су плакали на рекама вавилонским, Лаби и Мајни„ Турчили вас, неистурчили, швабили вас, непошвабили, а понајмање ће помађарити, но ће преузети рала и волове, те поорати цесарске друмове, они, које са Јордана прогонише. Заото што пре, главну скупштину „шајкашке газдинске задруге" што више чланова што мање говора, што више рада, што више подзадруга, што више отворена врата, да и Ван-Шајкаши могу учествовати, безполитичне боје и смицалице, па кад немогоше наудити хоФкригсрати, вала баш неће ни Феишп&ни* Честитом раду свису пути отворени, чвстити раденик свагда је добро дошао, најпосле честити раден и на сваком месту може постојати; па ма било у коме погледу. Окупштину и на скупштину. Један зачаони члан. шајкашке гавдинске вадруге.

ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ. од Светозара Савковића. ОМИРОВЕ ПЕСМЕ.

Сваки Народ има песама. Што је даровитији народ, то су му песме лепше. Певачи песама, песници деле с народом радост ижалост. Је ли народ у невољи, песници га теше, они му песмом болове ублажују. Дође ли земан, ваља ли војевати, песници га храбре и одушевљавају, они га подстичу, да смело корача у свети бојак за слободу, Почини ли Јуначка дела, песници их опевају, они их у песмама славе, чувајући им успомену од корева до колена. '

И јелински народ имао је песама и пвсника. По најславнији јелински песник био је — Омир. Као српски народни песници тако је и Омир био слепац, али су му песме тако дивне, да им се свет данас још чуди и диви, Омир у својим песмама пева о рату Јелина противу ТроЈе, града у Малој Азији, и о томе, како су јелински јунаци враћали се у своју домовину. Јелини су од вајкада имали свој верозакоц. Оди су веровали у разна божанетв«.