Глас народа

88

„Ја сам са Француским дипвоматом начинио уговор за обрану и нападај." Деак је ћа то свога друга озбиљно опоменуо, да пут на који је он пошао и којим хоће народ да поведе, води у пропаст, „ Јесте ја видим провалију пред собом, но уздице су Ј мојим рукама, кајаси су јаки, можда ку вретно пројурити преко провалије. Но проклет да је онај који ми се за уздице маши, јер онда је јамачно да кемо се изврнути, али онда нећу ја бити одговоран за то," Преповедач овога каже, да би три четвртине народа уз Деака пристало, да је он стао Кошуту на супрот. Међутим Ваћани забадава седио је у Бечу. Нити га зваше себи, нити га пустише преда се кад Јв сам то тражио.

ШТА ВПВА ПО СВЕТУ, — КоНФеренција хрватских посланика за угарски сабор закључпла је 1. о.м. дасе Хрвати безусиовно нридруже владиној странди. При изборика на аемаљски сабор је нобедида старо-чешка странка и Младо-Чеси су само на једном месту надјачали. — Дар Франц Ј осиф вреће се поуздано 20. марта у Далмацију— Цар Фердинанд је тако оболео, да је примио причешће. — Министар »инансије у Београду поднео је скупштини предлог о подизању народне банке у Србији. Радна око жељезпице српске почеВе се у мају о. г. Несагласност нзмеђу Порте и Аустрије у жељезничком питан.у изравнан* је. — Мннистарство ховведско наредило је да се одсада имају војничка веџбава држати у пролеЕе место у јесен и од 15 маја да се мор»ју почети. — Црна Гора је због бегства турских заточеника жестоку тужбу поднгла, и ка»ала да В.е она и сама знати се нанлатити. Владе стране умирују кнеза Црне-горе, но како учевак Густав Раш који је био посде подгоричког покоља на Цетињу, вели, тешко ће пролеће на миру проЕи. РАЗЛИЧНОСТИ. (Њ. Величанств« поклонило је 300 Форинти а. вр.) црквеној општини у ДрагаввБу у Далиацији, на оправу цркве. — (Назарени) нису ваконито признати, него се сматрајуда оној вероисповесги припадају у којој су пре били, с тога има капетанија случајеве рођеаа и смрти, њихсвом свеЕенству јавити и записник водити. Њихово ступаае у брак ван цркве, сматра се као незаконито. Парохијал имају исти назарени њиховом свеЕенству као и до сада у напред плаЕати. Пошто се иста секта само трнн, има њихов предстојник случајеве рођења и смртн канеташји јавити. — (Кнез српски Милан Обренови^ћ} дао је про®. С. ЉубиЕу у Загребу потпору од в. 2000 — ради издавања описа јужнословенског новца од којег је сад баш прва свеска изашла. (Редак тесцменат). У Еули је умро ових дана најбогатнји Пемац Фетер, који је бирташ био. Пред смрт своју писао је

Деак усл,ед одлуке Кошутовб клонуо Ј« и почео сумшати у нешто. Он пише Фрањи Пулском, који је био уз мађарског министра у Бечу, кнеза Естерхазију, и пита га, незнали он што о Французу неком, који је код њега био? „Ја сам распитивао код овдашњег француског посланства, но ту незнаду ништа о свему што ми пишеш, него опиши ми ти тог твог Француза, али добро га опиши, можда га ја познајем" — то беше одговор Пулсков. Деак опише Француза. И после неколико дана, јави му Пулски, да тај Деаков Француз, није нико други него бечки дворски шпијон — —. Тако се вата. За то Бакани није ни зван ни пуштан у двор и за то је он одавна у гробу а Деак и данас жив.

брату у Чешку, да му остави своје имање пошто деце нема а брат му одговори да му не треба, јер нема ни он деце а има до један милиончиЕ и Фетер расположи са својим имањемовако : Половину своје красне куЕе на шкоду, половину свом келнеру верном, дивну башту баштовану, виноград лекару свом и т. д. (Шта је боље бити учитељ или боктер) У Мацарској уједноме месту живе два брата бдизанца. Отац паор човек оставио је сваком 400 ф . Обоица су ожењени; један је коме се име Берпат ишао у школу и потрошио на то својих 400 ф . Годнне 1869 постане учитељем за 150 ф . плате стан и огрев. За јело је плаЕао на месец 10 ф . порције 2 ф . 50 н. За пензију 3 ф. остало на одело Брат му стане за 22 ф . на месец да буде чувар на жељезнпци. Он се рани де и брат али као сирома раденик плаЕа само 8 ф . пореза 1 ф . На аљине троши као и брат 20 ф .О стало му је 147 ф . На 400 ф, од оца, које није потрошио добнвао је 16 ф . интереса. и тако имао је прве године од брата Берната 563 ф . вишеакакојезапет година један браткаоидруги живио то боктер које од заштеде које од интереса има данас 1100 ф . авр. капитала. Ако тако потраје то Ее после десет година боктер имати на годину 316 ф - доходка и 4000 ф . капитала кад наврши 30 година службе може као поштен „гражданим" са капиталом од 10.600 ф . лепо у миру живити а брат учнтељ кад 40 год. одслужи добиЕе 100 ф . пензије годишње, атоје толико да кад умре мора Ее се о општинском трошку саранити, Р Б Д~П Л 0 В И Д В Е. ПУТНПЧКИХ ПАРОБРОДА ИЗ НОВ. САДА 0Д 10. МАРТА 1875. У Земуи п Београд: уторником и петком посде 7 сахата из јутра. У Земун, Београд и Оршаву — средом в суботом У 2 сахата из јутра. У 11ешту сваки дан ван уторником посде пола Ј.1 сахата преподне. Долазак ла|)а у Нови Сад. Из Пеште: уторником четвртком, петкои и недељом у 7 сахата у 1утру и средом и суботом у 2 сахата у јутру. Из Земуна понедељником средом петком суботом у нол» 11 сахата пре подне. Из Оршаве: понедељником н петком у пола 11 сах. пре подна

ВЛАОНЕЕ „8АДВУГА ВА СРПОКУ НАРОДНУ ШТАМИАРИЈУ." — УРЕДНИК ИаНТа ПоПОВИћ. Српска пародна аадружна шташпарвја у Новом Саду 1875, гол.