Глас народа
91
0 СРПСКОМ УГ1ЛИВУ НА УГАРСКУ ДРЖАВУ. нредавање Емила Чакре у срнском колу.
Задаћа, о којој ћу говорити данаске тешка је, тим тежа, што је пепео прошлога питањ* покривен сивом маглом прошлости, а жеравица данашњег патања запретена политичном мрежом. У прошлости су нам касте 1 сметале, у садашњости партајни живот, обоје се обележити могу као знак времена То су обични преноси у препорођају народа, у прошлости па и садашњости. Рекућ ово, замерити ми нећете, ако се строго уздржим историски осведочења, уверења свога осећаја, и своји начела. Чудна је у нас повест у Угарској. Кад је народ у дремежу био, аристокрација 2 је била на површини,кадје теокрацији 3 била на површини, ћуталаје увређена аристокрација и народ,- кад је народ убтао шњиме је била теокрација, — данаске чинамиеке стоји сам народ, право рећи пук, који се по ветру повија, јер аристокрације нема, теокрација се изиграла Јели замерити аристокрацији, теокрацији или народу — пуку? није, они су своје дужности савестно вршила! Јер они су сви својој дужности одговорили по времену, по полож&ју, и на прама околностима. Та карод је сам свој положај дивно обележио: Што Ее Рајко у Срему Турцима! Зашто? јер није силни Душана, није јуначког Краљевића Марка, није Милош Обилика, Реље од Пазара, Топлице Милана, Косанчика, и другије ђетика, век остао саморан војевода Рајко, Честити зборе! ту вије народ обележио положај своји личности — јунака — већ народни — властити положај. Јер српски народ, читаво доба — дела народња, подметао је и изноеио је у виду личности. У нашем народу више пута оличена је читава народња борба, читав век, славе или патње челичности или мекушности, све у виду поједине личности. Зашто народ диже Краљевика Марка Обилика, а проклиње Бранковика. А тек поздна — поштена и праведна повестници има суд изреки. У сунце дики, или у понор ринути. Алч ко може струју времена обуставити, осекаје народа угушити?
') Каста, то је иодела људи: на солдате, попове трговце и т. д. 2 ) Племство, векеши. ®) теокрација, то је влада божија на зеиљи, у доба Мојсијево Бог је преко Мојсеја народом управљао и т. д.
Но, пређимо ближе, данашњем задатку. Данашња полаглотна 4 Угарска, била јв полиглотнаи Панонија. 5 На северу становали су Оловаци и Русини, на западу Хрвата и Оловинци, на југу истоку Орби и Бугари, сви су ови становали пре Мађара у Угарској, ма да Салај и Хорват 6 то никад признати некеју. Али зна то читав стари угарски државни устрој и носи печат еловенски; који бије надутост мађарског преузноса: сабор (дијета), палатин, Феишпан, вицишпан, вармеђе, све је то одисконасловенско, које су пришелци попримили, уздржали, разгранали а саде сужавају. Шта више, та прва звања, у најстарије доба и обављали су Словени, нарочито Орби, јер Турчански спомиње као палатине Србе: Уроша, Раду, а троношки летописац тврди да је први Ремету други Фенек — даклем православне задужбине, које и данаске стоје, својим новцем подигао. Но у оно доба није се Угарска ни владала на као мађарска, ни као католичка. Печат каголачанства ударио јој краљ Лауш, а мађарштине краљ Матија Корван. Супрот првог борио се Душан, Вукашин. Оупрот задњег ђорђе Смедеревац и сии му Лазар; а по најбоље сва ерпска госпоштина, коју је народ обележио у личности војводе Кајице, а повестница у бракама Абоговика, који волеше и турске чалме него црвене клобуке (тадање хусаре). Друга јеповесница Угарске по белином нотарију, Капринају, Прају, ДиФрену, Мајлату, Салају и Хорвату, а друга по Турчанском, Ђорђу Оремцу, Јаничару, Балуђанском, ГиљФердингу и Шашинеку. Задњи су сасвим други правац дали Угарској, тако званој мађарској повесници. Колико је у први све мађарско, толико је у задњи више словенско. И наши повестописци обично почињу о српском утицају на угареку, и то старији тек по прелазу кнеза Павла, новији од Ђурђа Смедеревца, и то сасвим узгредно, главно им је по прелазу патријара Црнојевика. Но, ми кемо се у задњије доба вратити. Ту затичемо оведржаве у повоју: Угарску и Србију — Раму. Нити је још запад упливисо н& Угарску нити Визант на Орбију Јоште веје дух слобоштине око српска жу-
4 ) реч грчка значи: с много језика. 5 ) тако се некад звала данашња Угарска. 6 ) маџарски писци историје.