Глас народа

жаиа него без љчх; да воћм зечжт нагаојо, Д1 је испод њих трава најсочнија и паша најбоља, и да онде стока благује и најбоље напредује; и кад воБка угине остаје дрво скупоцено од ње. Најпосде је говорио о естетичквм и коралннм уплавима, гако воЕке украсе сав предео, како је и стоЈа воја одрасте онде боље Буди а људи далеко племенитији, како сеповоБкама око куБе повна разуман и мио и драг домаБин и домаБица, како је ту лепша наравност и тврђе поштеве, како то на децу има још благотворнији уплив, и није чудо, што с воБкама постане милвја и постојбина. К«о је воБка с тих у^уано узетих корнсти један од највеБих дарова, и ма да није све о њој одма познато било, опет је људима још из првисторвчког времена омилела, и највеБи цареви и царицеје пазиле, одаре 3 и по иљаде год. Семирамида, Кчр, Александер велики, и слави је Омир па особито Римљани, који је и по нашим крајевима расадише, и прича о старцу и цару Аадријану, али највеБма расад воБака прнхвати велики Франачкн цар Кчрло, папослеикрсташке битке помогоше му, у нас их нашн цареви и краљевн особито од св. Саве прахваташе, у Марара велики Дудвиг, у Аувтрији цар Максимилијан у Француза Дудваг XIV. Нфоле говореноје о томе, колико могу воБке да обогате паједине људе н целе земље н државе; ту је наво$еко, да никоји раеад ии усев са онолишно земље ни бливу онолико користи не донесе да нека воБка према трошку око ње у један мах више користи да него 3 и 4 лакц^ земље најбољим житом, да мали ланац најлоше земље засаЈен најлошим воћкама најман.е 150 Фзр. годишње доноси, а бољим насадом по 500 и 600 Фор. а у вештака и по 2000 и 3000 Фор, те по томе да је воБка најбољи капитал који нзносн камата не на 20 и 30 50% него 20 и 30 и 50 пута онолико кодико је уложено. За тим је набрајао много места у Француској Швајцарској, Немачкој, Аустрији паи Угарској која много иљада ф. од својах воБака што их уз друмове имају сваке године вуку, и тим све општинске трошкове подмирују господарски плаБајуБи своје свештенике и учитеље и друге општинске чиновнике, а многа опшгина отуда и државне данке испдати тако да људи ни крајцаре из свог џепа додавати неморају; Ва тим је наведено: како тамо, где се толико новаца од вођака добнва нома овако празних ни пустих вемаља, него је све насађено воБком, дворишта и улиц«, друмови, поља, ншњацн, ливаде. а

шумско се дрво само у шуми оетачља, а од свуда друкче вади, па воБка сади, и по самим њивама, те су и аренде твх салаша скуаље и земља с воБкама у бољој цени; да воБкеоно што њиву оштете на усеву својим родом десетероЈтруко накнаде; и да оне онштине које се воБкама богате имају и држе веште воБаре као чуваре својах општиизвах воБака. 31 тим су нспоре^аване наше земље, колико бн нас обогатити могле, кад би се воБкама насадиле и како би само од воБака уз друмове могле све наше обштине маого више иљада Фор. вуБи, него она села по Немачкој, Зд тим су наво^они рачуна од друмова новосадских ш оближњах места, којих дужина износи на 20 миља, по 4000 хвати, све на10 хвата 1 ора кли 1 шљнва, са сваке стране друма у два реда, с доносом од ораха саш) по 5, а од шљчве само по 1 Форинту које износи преко 100 000 ф . годишње. и стављени су овн рачуни како старешинама домаБима тако и општинсгима на срце. Најпосте су изнешета рачунн од нас^да воБака по пело] овој држави: где само од насаде онмх 911П маља у Угарскот и 426П м. у Атетрији непродуктивне земље шљнвом 5'/ 2 милијарада а 772 □ м. пашњака у Угарс. и 849 □ м. у Атсгрији 6% ммвјарада, и 718П м, ливада у Угар. и 673 □ м. у Атсгр, 5% М1Л «јар. и друго преко 12 милијарада Фор. с годике у гадину а 1 #р. од шљиве носити мора, само по 1 нв. од Фор. порезе 130 мнлнјуна ф . годишље. и тим је после неколикоречн о жалосаом стању школа земљоделскнх у Аустро-Угаракој које би имале да уче народ привреди и производњи, па и дизању воБарвтва, завршено предавање тим, што је оввм рачунима доднрнуто и данашње најглавније питање дрдржавно у Угарској за које је наведено, дајевредко да се на час сва друга забаце и највеБе награде изложе, за решење овог пктања о насадн воБака јер њим Бе се избавити држава, влада н народ од проп&сти Фианцијалне, која грозк црње од најкрвнвја душманзна. Г. др. Натошеввћ лепо је нзвршио свој вадатак, али само нам је жао, што не би внше слушалаца, особито од ратарског сталежа, за које је ова ствар од највеБе важности и користи. Друго предавање као продужеље било је у петак по подне убсатиу позорнштној дворани ноо томе другн цут. У Н ором Саду 18. марта 1875. II.

Б Е Л Е Ш К Е.

О одоајању пилића пише у »Тежаку": И У више прилика жалили су ми се познанаци и пријатељи моји, кф се 8аиимају, цоред других послова, и са

патењем пернате жчване, а особито патака и кокошвју, да нм пилаБи, доклесу још паперјем обраслн, цркавајт, н пачиБн за првих 15 дана свога жнвота«