Глас народа

112

незнам шта да радим — јели вредно да за једног комесара партију изгубимо о. о. ко би се томе надао. Велики жупан нађе се у чуду горенего Баћа Блашко. — Кад ведиш да је тако а ти иди одма Секретару па нека му напише декрет и донеси га амо да га подпишем — и гледај одма га предај. Блашко је декрет дочекао из руку великог жупана примијо — инашму Мишка предао још тај дан — Блашко је 400 ф . добијо. Шкопци су после 3 дана већ на салашу

блејали му — а и алдумаш није осим свега Фалио. Међу тим Мишку немеши нису познавали, а камоли да су се за њега гди и кад заузимали, напротив сви су се чудили одкуд да Мишко комесаром постане. Мишко је свој посао добро разумео, он је као шаому је другар Петер Балог Бачи нагласио својеимање умножио, па између прочег говорио да је сами ђилимова до 1000 комади имао, а истог еспапа тешко да и еам Падиша више у свом харему има, Л. Кнежевић.

д Ш 1! * Ж Ж.

Ш Т к В И В А II 0 С В Е Т У. — Турска је добида поново из Америке 80.000. Мартини-пушава, и оружа се на све етране. — Миннстар просвете забранио је да ниједна шкода несме примати помоЕи из сграних земаља, на. пр. кад би Србија на коју сиромашну шкоду српску покдонида коју пару, то сенесме примити. — Срби у Херцеговини спремиди су се биди да изађу пред цара аустријског, који је сада у Дадмацији, да му ее потуже, И вамоде га да се заузме код других царева, да им се помогне, но Дару нити аих нити њихову жалбу пустише. — Из Нанчева је била депутација код министра Тисе, да иу ее потужи на неправде, што се у Панчеву и окодини чинише. Министар је примио њихову жадбу и обеКао је, да Кеје но закону пресудити, — Турци у Градашцу похаради су дућане српских трговаца хотеКи их потуКи но ови су пребегди у Аустрију.

РАЗЛИЧНОСТИ. — (Браљевска табда у Пешти) ослободила је иароха видовачког од сваке кривице. Кнезупак госиоћинаском и подкнезу ђурђевачвом ЛокиКу спустила је казан, првоме са 3. месеца на 6 недзља — другоме са 2 месеца на 4 недеље. Обојица Ке даље апедовати. (Чудан просјак) Еадсу сарањивали једнога просјакају Вилни пратило га ј е више света него кад ј е умро тамошњи градоначелник. Просјак тај беше чивут. Име му беше Мозес Шдигзол. Тридесет година обилазио из дана у дан он по цичи и припеци у јадном одеду сокаке виднанске с прошњом: сетите се сиромаха удовица и сирочади. За тих тридесет година напросио је сто осамдесет хиљада Форината. За сиромашну децу плаКао јв школарину, куновао им књиге и одевао их. Сиромашним удовицама лспдаКивао је кирију и куповао им дрва. За сиромашне болеснике плаКао је декара и апотеку. Де је нужде бидо ту је Мозесове помоКи бидо. Без обзира на веру и народност чинио је тај просјак милостиње Од напрошених новаца није нн иотуре на себе потрошио. Од вечера па дубоко у ноК радио је веби за рану и одело, правеКи цигаре и бурмут. (Митрополитски савет) у Еардовцима свршио је своје седнице у среду 2. о. м. Прегледао је 90 рачуна манастирских свршио јо 14 парница брачних и веКином допустио да се растављају муж и жена. (Школски главни иншпектор НатошевиЋ) кренуо се на пут, да обиђе школе свога округа.

ПОЗИВ на ПРЕДПЛАТУ. Ерајем овога месеца изилази рок претплати онима који су се на четир месеца на „Глас народа ; предшгатшш. Молимо ихдакле да у току меседа овога претплату понове. Овом приликом морамо и сами приметити да „Глас народа" није онаки, какав би могао бити, али кад му уредник, да може на крај изаћи, мора бити сталан сарадин и на другоме листу, мора сам лист свој разашиљати, мора књиге и календаре писати и т. д. онда нека му се незамери, што овом приликоммолионе, којиби ради, да буде лист онакавкакав треба дабуде, да не одмажуса голом критиком: овакав би требао да буде онакав би требао да буде, него нека сваки бар још једнога претплатника на!)е. теучини да уредник „Гласа народа" не буде више слуга других листова и штампарија. Уредник и издавалац „Гласа народа."

РБД ПД0ВИДБЕ. ПУТНИЧЕИХ ПАР0БР0ДА ИЗ НОВ. САДА 0Д 12. МАРТА 1875. У Земун и Београд: уторником и петком после 7 сати у јутро. У Тител Земун, Београд и Оршаву: уторком и петом око поноКи. У Пешту : понедељником и петком у 6 сати у јутро, а недељом, средом четвртком и суботом после пода 11 сати пре подне. Долнзак лађи у Н. Сад: Из Пеште уторником, четвртком, нетком и недељом у 7 сати у јутро, а уторком и нетком око поноКи. Из Земуна: средом, и суботом у пола 11 сати преподне, Из Оршаве : понеделником, и петком око 1 сата у јутро. У Новом Саду 12. марта 1875.

ВЛАОНИК „8АДРУГА ЗА ОРПОКУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ." — УРЕДНИЕ ПаНТа 11 <ШОВИћ.

Српска пародна задружна штампарија у Новом Саду 1875. год.