Глас народа

190

како би му бидо да му се — боже сачувај — догодило што и Милошу. Него хајте. браБо, да ја сам половицу макнем гријеха на моју душу 1 ) а ви сви половицу (свак упре очи и слуша); хајте, велим, да вјенчамо калуђера Диониснју с овом несуђеном Јовановом заручницом. Зар је тако вишњи бог наредио да буде. Шта ви, браЕо, говорите? Сви сватови једногласице повикаше: Теби, стари свате, из уста у најсретнији час, а богу ууши народни глас! Тако нека буде а гријех на нашу душу. Калуђер. Ма јесте ли при себи, људи? Вог ви и велики свети Јован! Ео може освештани лик оскврнити ? ко може вшенац свештенички погазити, икосе смије моје камилавке и браде дотакнути осим једнога владике? Ии он, по црковноме правилу, не може мелишити свештенства без законитог узрока. Прођите ме се, људи; ја вас црквом, коју служим, заклињем! немојте на себе гљев Божији калемити а од мене бруку и грдило градити. него Стари сват (пресјече му ријеч. и једкорече): Не знамо ми, Дионисије, шта ваше књиге пишу, него у муци и невољи да бирамо од два зла једно мање. 0цу ти се јутрос ку5а, онако оглашена, изкопала од мушких глава'; туђа девојка, на наш образ дата, не може у туђој куЂи невенчана, а јошмањесамасеповратити своме роду без сватова. Што смо наумили, оно ваља и да буде, не противу Вошије воље — не дао Вог! — него од љуте витешке невоље, а знаш да се давно рекло: нужда и закон измењује; негосвлачи те калуђерске хаљине, а ви два дјевера итидевојко и куме, хајте, донесите пред цркву мртвог Јована, да га по Вожјему закону сахранимо укалуђерске аљине, а калуђера венчајмо у нове Јованове. Је ли овако, о браћо сватови? Сви сватови. Тако. тако, стари свате! Што се једном у селу уговарало, није се до данас никад поговарало. Отидоше она четворица да донесу мртвога Јована, а друга двојица сватова по попа. који ћевенчавати. Калуђер. Знадите, браћо! да ме жива никад венчати нећете прије него ми од владике лође допуштење и благослов, а кад Стари сват (наљућен). Ма ти зборио или не зборио, све ти исто бива; ми смо ти јутрос и владикаииатријар! ми Пемо те јутрос по Вожијему реду разкалуђерити па венчати на нашу одговорност пред Во4 ) Приступајте те се причешћујте Без приправе и без изповјести, А ја мећел све на моју душу. Итутан Стеван. — ГорСКИ Вијенац.

гом, судом и људима; а послије, ето тебе аето вла* дике, пакако се начините. Што један луди уради, сто^ тина владика излечити нису кадри. Донијеше Јована, оплакаше га, укопашеукалуђерске хаљине, а у Јованове силом обукоше калуђера. До« бавише бријача и оде бријачица бритва свудпосватовима од руке до руке у наоколо, како би гријех подијелили; обриваше Дионисију, којему ђесад реЕи. Стари сват. Крстио си се именом „Димитрије". а после наденуше ти име ,,Дионисије". Кад ти је владика ово име надјенуо, нико га од нас није питао којећв име ставити; па кад њега данасовде није, ми теповраћамо у крштено име „Димитрије". Такоје одБога суђено било. Ево приспје и поп. Стотину је крста на себе од чуда ставио кад виђе Дионисија обучена у нове хаљи« не, обријанаисправназа венчање; нопошто му сеља« ни казаше што се је догодило и како су од невоље гријех на себе и на свој врат примили, приправи се у цркви и почме венчавати, Приповједа се, кад је поп дошао на питање Ди« митрија: Поп. Узимљеш ли, Димитрије, за твоју закониту супругу ову девојку Милицу, која иза те етоји? _ одговори ће му Димитрије. Узимљем, ако ми није ни драго; ама свака сила проклета а ова данашња благословљена била да Бог да! Него, мој попе, не дангуби, да час прије обеселимо ожалошћеног оца и мајк*\ Поп. А ти, девојко, узимаш ли за својега венча« нога друга младића Димитрију, којега уз десно ра« ме видиш? Милица. Ред ми га је, мој попо, узети: затосуме дјевери међу сватовима и довели без икакве силе, него од моје добре воље; него бржај, ако богазнаш, док није чуо владика, па да ми он опет овога дру« гога не уграби. По вјенчању одведоше сватови дјевојку вјенчану, пјевајући и пушке меЕући, а поп и Димитрије прије њих отидоше на радостни муштулук оцу и мајци. Преокрену се жалост на радост ') и с временом до* живје наш кнез Милош видјети четверо унучади, три сина и једну кБер, идоклеје живио, шиљао је сваке године обилате милостиње манастиру Дужи пред ду* шом мртвога Јована, а за з фавље живих. Требиње на троЈичиндан 1874. Вук ВрчевиЂ. ') Иза тмине и сунце огрије. Иза туче ведрије је небо, Иза плача веселије појеш. Владика црногорски. — Горски Вијенац,

ш Т А Б И В А П 0 С В Е Т У. стиЕа, у Бедој Црвви Александра ТриФунца, у Великој Ки— У Угарској само се о изборима посланика говори. Све су кинди Мишу СабовљевиЕа, у Еовоме Саау секретара матичи» странке већ истакле кога хоће да бирају. Србихоће да бирају ног Тону Хаџића, у Кулпину Слована Иудроња, адвоката, вр< у Башахиду Мидетвћа, у Панчеву Долита, у Титеду ЛазуКо. лог родољуба словачког и изврсног говорника, јер је ред на