Глас народа

138

ДВА ДАНА ПРЕД ИЗБОР БЕЛЕЖНИКА. Кум арендаторов кад је казао овоме, дабе замесец дана бити избор бележника, иоказао је данезна, шта је одређење рока, до ког се имају иријавити они. којн хоЕе натароши да буду, шта ли јероккад ће избор бити, Ва месец дана одређен беше само рок пријави, За то време пријави се њих 10, које солгабирову, које оиштини. Међу онима, који се општини пријавише, беше један, који се по сведочбама својим и молбеници кнезу и неким отреснијим поглаварима боље допао, него сви остали. Он беше Србин, но из далеке земље. Свршио је велике науке, али је мало среВе имао. Другови његови поваташе масна места, а он чами у заборављеном кутку. де једва има кору насушнога леба. Он нехтеде ни сродством ни пријатељством ни молбом ни женидбом да се дигне, но науком својом, и истином; али данас све боље пролази него наука, а ништа горе од истине. Кнез се покајао, што је задао реч попином госту и подпустио је поглаваре, који беху одрешених руку, да раде за тога човека по селу. Ко год није ни чију ракију или вино попио, тај беше за њега. Солгабиров је то дознао. Он га никако није хтео. јер што луђи натарош тим је паметнији солгабиров. Он је био за арендаторова госта, али не за љубав десетачки, тако вино каквим се марва поји, њему нетреба, а и видило би се толико буре, но овај је по најлошије стајао, арендатор је частио, он је претио дужницима, али ни вино ни страх неучини много. Народ га је веЕма мрзио него што га се бојао. Редак је, ко је с њиме посла имао, а да га није оштетио и они што му беху дужни, не држаху да су му ишта за то обвезани, јер сматраху то већма за намет него за номоћ. Солгабиров је дакле оклевао саи^бором натароша, да би арендатор имао више времена да за свога ради. Но једаред је морало краја бити. Избор буде заказан за 5. октобар, када јенајвеЕи јек зимњем орању. То је јављено кнезу три дана пред избор. Овај је одмах добошем по селу разг.тасио, када ће избор бити. Људима вредним би неправо, али на то се арендатор и уздао, уз кога су пристале све лењштине, пропалице, нијанце, кавгаџије. Он је са солгабировом тако и удесио. Попа је одмах на једну страну послао тутора, на другу црквењака а и сам је засукао мантију. Биоје најпре и најпре код кнеза па код учитеља. — Недајмо се, да нас ма какве лоле осрамоте, искупимо своју реч, пооштри попа своје савезнике. Арендатор је веБ ударио славину у велико буре, а и г. капетану Лануши нису кратке ноге, и он мота по селу да се све праши Кад су једиом копали шанац сељани, па им г. капетан као инжинир корачима одмеравао место, колико Ее који копати дигне родину

ногу своју, да одкорачи меру, а момче, које никад иије видело тако дугачке ноге, поплаши се да неЕе читавланацзаватити и повиче док му «је још нога у ваздуху биладоста господине. Таким корацима отискивао је капетан Лануша два по два ри$а пута за собом, и застајкивао је код које каквих чатрља и прокислих кровова, јер и он се уздаше самоулупеже. Нотарош-чивла био је још један пут у селу —' састао се са Ланушом и овај од то доба и нре и носле подне иде у крчму, пије, и части друге. То је ваљда заштедио од пензије од 30. Форината месечних. II попа би коју водицу потрошио навино, алиму је зазор седети у крчми. Требао би му какав агенат. У селу — има 11 крчми а две школе. Седам су но буџаци а 4 су на главноме месту. У једној од тих је поштен крчмар и хуље га надилазе, те се састају код арендатора а понајвише „у дољњем бирцузу." Ту у томе бирцузу седи сваки боговетни дан неки дегредирани Фелбаа, као оно грошиЕари, кад пијаца прође Он беше некада иолицај у селу, познао је тада све хуље. Ждерао је туђу муку с њима, постао је лењштина и ма да код куЕе лепо сгоји, он долази у крчму да когаподседне. Брат, с коњштаком на леђи издире код куЕе а он левентује по крчмама и још кад куЕи дође бије јадну наказу, која га лебом рани, Није само образ, веЕ је и душу изгубио. Кад је у служби био, био је букван да му равна не беше. а сада се прави учен и паметан. У ђубрету лако је тикви цветати. али је човеку тешко чист бити. ЧуЕеш кога год у селу запиташ да је он о вашару у апти правио крадене пасоше, да су га виђали, де у поноЕи са хуљама, које те године обесише, по сокаци се вуче, а, званично је доказано, да је купио краденог коња, за кога је знао да је краден. Кад је некада стао да кмет буде, дизао је коње, кад их је на пашу водио, а годину дана доцније, ниси их мо-. гао без уздице из штале извести. Док кмет не беше неимађаше бунара ни у авлији, а кад то постаде он ископа и у башти. Коње дигоше овце руске а бунар ископа Еуприја. Као кметчинио јесвакојаке покоре. Сањкао се на брани, скидао се на сред сокака. Јашио на трашке на магарету и. т. д. И тај човек, хтео је дл, га у селу поштују, њему не беше право што га у општину неизабраше и по-, чео је да себи странку прикуиља, да обара све, што није као он. И збиља странка му не беше мала. Сав кукољ прибрао се око њега, а тога беше подоста у селу. Он је тим постао важан Фактор у сеоском животу. На коју он страну нагне, тамо је победа, јер он и друштво му не бирају оружје, све што им користити може, клевета, лажна заклетва, палење, убијање све им је добро дошло. (НаставиВе се.)

ВДАСНИК „ЗДДРТГА ЗА СРИОКУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ." — УРЕДНИК НаНТН НоПоВИћ. Срнска народни задружна штампарија у Новои СаЈу 1875