Глас народа

251

година, и ако је могуће, да знаду читати и пиеати; дакле за сваки меџлие по 12 имена. Сада ове читуље од 12 имена за сваки меџлис пошљу се у свим општинама у кази, а општине гласају за четири од оно дванаест, па онда пошљу своје гласање на изборно поверенство. Сад ово између 12 предложени засваки меџлис излучи ону четвориду што су добили најмање гласова, а остали осам имена пошаље на кајмакамију, која онда из они осам бира 4 председника за сваки меџлис, пославши им сваком своју бурујултију, којом ће заузети у меџлису своје место. Овим редом бирају се и председници меџлиса сваке кајмакамије; само што изабрани могу бити само који плаБају 300 пијастра данка, управља бирањем поверенство целе кајмакамије, гласа се у свакој кази, па из оне две треЕине што су добиле више гласова, бира валија с његовом владом. Исто овако се бирају

и председници вилајетска меџлиса за целу Босну, само што вилајетека влада управља избор, изабраници су међу оним који плаИају 500 пијастра данка, и бурујултија им долази из Цариграда од султана. Председници у свим меџлисима мењају се за половину сваке године, тако да сваки две године седи и потеже од владе плату. Чланови општег вилајетског веБа бирају се под цело сваке године овако. У седам кајмакамија Боснавилајета, дакле и херцеговачкој сакупе се сваке године разни меџлиси, те из именице поданика, који плаћају преко 500 нијастра данка, изаберу по четири члана, два Турчина и два Хришћанина, те су ово тобожњи заступници целог вилајета. Ови се сваке године на ново бирају, кад валија позове опште веВе на збор. (Наставиће се.)

О Ц В Е Т У 1 II I О Д У.

VII. Очудноватостима и важности опло$ења цвећа. Не можемо никако да се растанемо од чудноватога оплођења вучјејабуке, док не бацимо још једном кратак поглед на тај предмет. Из прошлога посматрања увидели смо, да се касата биљка не може оплодити никојим другим начином до овим. Кад се нарочито, ма на који начин, спречи улазак те бубице на онај отвор у цвету пвет изумире не донев плода. А где се не чине никаке препреке, бубица долази редовно и у време, кад је жигу од потребе оплођујуЕи прах, изврши ту своју услугу, и жртвује се смрти. Ео још и овде помишља на случај, очевидно је, да тај даље тера са сујевером о случају, но што је икада и најсујевернији с вером терао. Цео склоп цвета тако је, да му је за опло $ење бубица од потребе. Длачице у унутарњости уласка, што улаз олакшава а излазак немогућим чине, имају сасвим целисходну одредбу, и према томе нису могле згодније намештене и уређене бити. Еад се сад длачице брижљиво исеку, или се пробуши други пут из чашице, кроз коју бубица може да прође, она оставља цвет не оплођен. Ко би сад могао порицати чињеницу, да је савршена предувиђавност, и потпуна целисходност владала у овоме односу, између бубице и цвета; а то се на име баш у томе показује, што је животињица, која као и сваки други створ бежи од опасности, принуђена баш, да у овоме случају иде смрти на сусрет, да би само одржала живот једној биљци. Жао нам је врло, што нам није могуЕе, да поређамо }ош више примера о чудесима оплођивања цвета, јер чудеса су врло многобројна, а простор овога листа доста је ограничен, да би их могли бар од чести објаснити нашим читаоцима. Само ћемо још нешто овде напоменути, док још нисмо даље кора-

чили по овоме предмету, па Бемо после говорити о томе, како се образује плод из оплођенога цвета. Има много биљака, које у води живе, и цветају под површином. Мер њима има их много, код којих мушки и женски делови цвета, не стоје у непосредноме додиру, па и опет оплођујући прах ваља од првих, дадостигне на друге, ада гаме^утим текућа вода не однесе са собом. И у оваким су случајима посматране биљке, у њиховоме тајном и чудноватом опхођењу, па је се нашло овако стање ствари: Женски део цвета стоји на једној петељци, која је увијена као она жица, што се њоме ваде занушачи, или сукија из пушке: У времекад је сазрео оплођујући прах у мушким деловима цвета, увијена петељка одвија се дотле, док женски део цвета не иза|је на новршину воде. Тек се тада отварају прашна пуца: под видом, па како је онлођујући прах лаган, то он изилази на површину водену, и тако водом доспева до жига женскога да изврши дело опло|јења. Кад се то тако сврши, онда се петељка опет увије као што је и била, женски се део цвета наравно, и сам загњури у воду, где плод сазрева, да своју врсту и даље настави. По овоме што смо казали види се, да посредници оплођења нису само ветар и инсекти, већ и сама вода, почем она лак прашак износи на своју новршину, где га чека женски део цвета. Осим ових иосредника у тону оплођења, што га сама природа врши, и сам човек, својом увиђавношћу и приљежањем, непрестано се труди да олакшава ово оплођење, и вештачко попрашивање спада данас ~у најобичније послове вештачкога баштованства. Вештачким оплоривањеи добијају се данас најленши цветови, и најнежнији плодови, а то ничим другим, већ просто тиме, што се зрелим цветним прахом, какога лепог цвета, у згодно време попраши женски цвет