Глас народа

272

<еела Витоље и РашЕовца:и отели седо Ајван. 9. била битка у Клепу. Турци са пароброда неомедоше даизаВу. Зупци усхали 9. о. м. 9. беше беше битва на Горици и Морињу. Тај дан су добровољци стигли. 10. погинуло еод Требиња 17 Турака равено ВоСрба мртвих 5. Дабар осдоборен од Турака. На Билећу беше бој 7. о. м. и трајао је три дана с добрим успехом по усташе. Лазар Сочица са 300 херцеговаца уеели град Крстац и 13војничких вула од НившиЕа до Гацког. Ту је задобивено миого ране и џебане. Турци. воји су се на Клеву извезли пуцали су на аустријску стражу, држећи их да су усташи. 11. о. м. усташи узеше и запалише Војрички, Веч и Љубовице. Заробљене Турве пустише на слободу. 10. о. м. 500 усташа освоише тврТјаву Корита. Срби око НикшиЕа сјединише се са Зимонићем војводом црногорским. Главни је стан усташа у манастиру Дужи. Требињу веЕ излази рана, те Не се морати предати. Дрногораца у Херцеговини има преко 4000 дакле пето део све војске црногорске. Да је и Орбија тако у Восни радила тамо би било до 40.000 српских добровољаца а то је доста да се Турци у Босни савдадају. Бокеза има до 500 а 2 до 300 има из других крајева добровољаца. Из Црне Горе пребегди су усташима јунаци Лука ПетковиЕ Вуле ХаџиК. Лазар Сочица и војвода ЗимониЕ. Овима су се придружили Вањани и друга племена око њих. 12. овог месеца побегла посада Турса из Суторине. усташи заузеди све куле онде. У граду их пустише на елободу и одпратише у Столац 12. о м. чета усташа опколела градиЕ Царину и кулу Дријенкод дубровачке границе. 13. о, м. освоили су усташи у Пиви под војводством Лазара Сочице знамениту тврђаву Столац и четири друге ; ТрстениЕ, Гдасовита, Јежеву и Забрђе. Код Забрђа беше жестое бој с великиг губитком турсЕим. Истога дана 150 турака из Плане придружило се усташима, и последња најјача твр!јавица у Пиви Горанско са 100 војниеа и 4 топа предала се. Истога дана попалише усташи Фатницу, Корита између Гацког и Невесиња. 400 Турака предадоша се. Седам кула у Гацком запаљено. Говорисе да је Дервиш-паша рањен. Код Невесиња има које усташа Еоје Црногораца на 4000. Требиње није још заузето стога, што се један део војске на Клек послати морао да неда турцима да продру у Столац. 0 тој војсци турској што се на Клеку извезла незнају ни једпе новине ништа поуздано да кажу. Кад је 8. о. м. поред Требиња био бојак у Волујцу онда је само 150 усташа било се са турцима а 48 њих чувало је манастир Дужи. кад тога пута не пробиже се Турци више неЕе јер је веЕ број усташа код Дужи порастао на 300. 0 томе како се дигао устанак у Босни турски гласови казују, да је 200 људи на трговачким лађама по Сави прешло у Босну те тамо буну дигло, а наши гласови из Босне веле да су херцеговачке пушке одјекнуле у посестрими Босни поносној. Абер Даде дубичка нахија. Ватра буЕну по ^оме у Бербиру, Бањалуци, Брчком. БишЕу. Приједору. У Дубици почео је устанак оваво: 3 усташа дојездише на еоњи управо у турску чаршију де су Турци на окупу били Чим дођоше поздравише их са речима: Нас шиље наш табор да ви кажемо да смо устали на оружје и позивамо вас на бој, ударајте ил да ударамо. Турци се упропастише а у том нестаде коњаника. Турци се по томе искуне и пођу против усташа. На путу их сретне устапт носеЕи уз табора свог писмо у ком ишту усташи да им се за пет данајдаду правакаои Тирцима. Устанак иочеоје 4. о. м. Одводе Врбаса и преко Врбаеа све је на ногама. Смрт или слобода, друго се немисли. На Лојевичи, Јабланици и Листричи потучени 7 о. м. Турци. У МасиЕу опкољено 90 коњаника турских Сава чиета од Турака. Од Свињара до Мачковца од Јабланице До Орахова и горе даље до Јасеновца хиљадама беже жене и деца 9. о. м. побили се Турци с Бошњацима код Дракшеница. Турака пало мдого, Вошњака 20.7. о. м. пуцали су на ауетријску стражу. 8. погађали су се са усташи но без успеха. На

Крупи беху три битке. Више чета по сто двеста момака отишло је из Србије ва боеанску границу. Код Јасеновца беше 5. авг сакунљено 400 Срба и Хрвата. вођа им је неки ЖевиЕ и Пеција. Овај је 1848 г. био арамбаша ајдучки, предводио је 1851 усташе на истоме месту против Турака. Бавио се последвих 6 година трговином у Београду. Усташа беше до 5. о. м. веЕ 2000 на ногама ј5^ о. м. изгорела је у Оравини код Градишке џамија и 13 ЕуЕа Усташи су понајвише у кнежевом-пољу и гори Козарац. Турци шаљу из Бањалуке војску против усташа: Д е два турчина у кући има један мора у бој против усташа, Костојница и Дивушани аустријски у мало што се непобише сТурци.Ови сутако безобразни да пуцају на аустријску страну Бегунцима раји одузима се на аустријској страни оружје а турцима не. 15. о. м. беше у манастиру Косијереву у Хер. цеговини скупштина главара усташких. да се одлучи што да се ради с Турцима, који се на Клек искрцавају. Турци дакле још нису из Клека се макли Истогдана на Суторини развилн усташи тробојницу уз велико одушевлење народа. Онај чае пропутовао Мемед Али-Паша и видио заставу. Гврибардовпи придолазе^на бојнште. — У Бањалуци католици уписују се у турску војску. Једав фратар, еоји то јавља, радуЈе се томе. Фратри су гори него Турци. Зна ли за то поглавица им Штросмајер ј — На хрвацЕом сабору др. Маканац позвао је бана да се постара да помогне са 100.000 Фор. нејачи босанској и херцеговачкој и да шаље лекаре на бојиште. — И Бугари су се дигли. На четир стране појавили су се чете устаника бугарских. Турци су се јако препали — УБеоградујесвечано просдављен прошленедеље кнежев дан. На све стране виде су се по куЕама народне заставе. многе снатписима: води нас у рат против Турака! Сви родови војске стајали су унарађени по улицама Еуда је внез пролазио идући у црЕву. Света је необично много било на теразијама, који је правио разне примедбе, нарочито паЕ жалио се, што то оружје и ти топовн меето параде ниеу наперенн на Турке. ПуОлика се надала, да Ее при походу у цркву видети кнеза у пратњи нових својих министара, но преварила се у вади Кнеза су пратили стари министри. Кнез је изгледао доста туробан. Посде цркве примао је честитања, и изашао је на балкон с ГрујиЕем Јевремом, да прегледи војсЕу. То је дало повода нублици, да комбинује, да је ГрујиЕ постао министар, Еао што сена вечеи обистинило, али одмах сутрадан и покварило. У вечесу овдцири правили пред великом школом ватромет, којн је и кнез изашао дагдеди у пратњи Стевче. Држиио да су ове параде иови трошЕови неумесни и у лудо страћени на очиглед беди и невољи, коју подносе браћа наша у Херцеговини и Босни. „Граничар''. КЊИЖЕВНА НОВООТ

У наклади А. Пајевића у Н. Саду изишао је: СРПСКИ БУКВАР ЗА 0СН0ВНЕ ШК0ЛЕ са мнонш сликама. Буквар је написао г. др. ђ. Н а т о ш е в и Е гл. ре®еренат срп. народ. школа а народно-школски савет прописао га је као обвезну школ. књигу у срп нар. вероисповедним ш к о л а м а. Слике у буквару удешене су тако, да деца уче по њима лако познавати поједине гласове, а уједно су те сличице згодне прегледадице за основно цртање. Цена 20 новч. укориченом у тврде корице. Нрепродавци добијају 2 новч. по Еомаду рабата. Наручује се за готово и по поштанском поузеЕу код А. Пајевића у Н. Саду.

вдаоник „вадруга за орпоку народну штампарију. " — уредник Панта Ноповић.

Српсха вародиа вадружна штампарија у Новом Саду 1875