Глас народа

БРОЈ* 34,

У БОВОМЕ 0АДУ 24. АВГУСТА 1875.

ГОДИИА У.

Излааи сваке еедмиде т читавом табаку. Претплата. огласи к до пиеи шаљу ее уреднишву „Гл. Народа у Н. Сад.

ГЛАС НАРОДА

Цека је. листу: на годину . . . , 4 Фор на по године ... 2 „ на три меседа . 1 ж •за Србију годишве 5 „

ЛИСТ ЗА НАР0ДН1 СТВАРН, ПРИВРЕДУ, ПОУЕУ И ЗАБАВУ,

п. ОГЛАСЕ ЛОАВА СЕ 5 НОВ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. УА ЖИГ СВ5АКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСК, КОЈИ ШТО НЕШВЕ ИЛИ У ШТО ВЕћЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗК У ОВОМ ЛИСТУ.

РАДИМО БАР ОНО ШТО МОЖЕМО.

До 30 хи.Ткца душа пребегло је из Восне у саму жрајину хрватеку. То већ није просто утицање испред непријатеља грозна то је већем сеоба права.Некаје полак толико из Херцеговине у Далмацију пребегло, а само шести део у Србију то је 50 хиљада душа. Да је шајкашки баталион сав листом иселио се скоро је још једаред толико из Босне и Херцеговине завичај свој оставило и једнако га оставља. Хрватска крајина преплављена је од сиротиње раје. Она се спушта већем у Славонију и да би оним пределима терет олакшала разређује се и долази нак у Срем. а како нам једно писмо отуда јављана путу сунеке породице овамо у Балку. Није дакле далеко часкада Ке и ови крајеви очимагледати јад и пропаст несрећне раје, слушати јаук и писку њену. То доба нетреба данас затече неприправне. Глад незна шта је чекај. Ако нам до данаснебеше допуиггено овдеу Угарској купити прнлоге у помоћ несрећној раји докле се ова бави на земљишту хрватском и далматинском, то нам се неће моћи забранити онда када овамо дође. То је са званичне стране речено ових дана у скупштини варошке општине новосадске када је жупанзабранио да се и реч поведе о томе што министар не допушта да се купе прилози у помоћ Херцеговцима и Бошњацима. Жи држимо дакле да неби било забрањено купити прилоге када се изриком каже, да се хупи да се онда разда, када невољници приспу на тттт у страну. Но немора се одмах ни то чинити. Ми нисмо почели ово писати ради тога да се сада почне купити, него кад се почне онда не да капље само. Сто начина имада сепомогнерајикад сехоће, али на жалост ми смо приметили мало воље да се уопште иомаз;е, и некима тврдицама, добро је дошла забрана министарска. Многи се понаша једнако као родољуб и изговара се да би радо дао да нема забране, а овамо жели да никад и непрестане забрана Еад до!)е кукавна раја овамо, онда ће тај изговор отићи и видићемо и побележићемо те родољубе на језику. Ако ко несме Србин ако несме родољуб дабуде, некбуде човек, нек будехршпћан, нека подужности човечанској или хришћанској учинидело милости. Родољуби нак треба боље да оживе треба да се јаче крену. Хрвати су до сада накупили 4—5000 хиљада Фор.

и купе непрестано. Далматинци такође. Из Босне гото пребегава, то је већином Србин православне вере,јер на несрећу и нашу и њину католици немају нужде бегати од Турчина, но јатомице иду у турски табор и с Турци нападају на влаха, који у Турској до Бога нема никога свога, Српскаје дакле дужност пре свега, да што пре и што обилније притече у помоћ сиротиаи раји, те да неда да доцније црвени српски образ кад се рачун (»уде прегледао. Купити за браћу своју у грдној невољи, тоЈније просјачење милостиње, то је братски данак. који ако се и некуии ексекуциом власти, а оно ексекуциом братског одушевлења. Али баш така одушевлења неви^амо овуда у толишј мери, колико би га у данашњој прилини требало да буде. На жалост приметити морамо да Срби, који (Ее на политичном пољу одцепише од странке народше сасвим су ладни према догаЈдима, на истоку. Зназко за нека места срнска у којима|де су сами противн1аШ|ша|^амдне странке нечује се ни речи о тим^^Ра^^И^^^да су Турци на Перзијанце удариж тако се^ИРћути. Зар наопако са политцчеом веЈОм и народ^рпреврнусте. Та ту бар нема разлике мефу 'нама. На томе пољусви смоједно. Ту престаје свака заревица наша. Ту се заборавља све што је бн.тд. Који иту хоће дасе дели тај више није брат, тај ни>е Србин. Доста помежутој ладноћи допринаша и нападај чланова народве странке на оне, који су противног мишлења илиееза противницима поведоше. Нијесе Србин турчио т«1,тико ради користи колико ради ината. Нзбори еу прогили нека нрођу и сваке зађевице због и>их; иоиакон&е јемало,још сецепајмо! Свакиправи родољуб нека утуби ову приповедку: Када се 1868. године у Србији уписиваху у војску, дође и пријавн се комисији један старац од 80 година, Мајор ко;а је уписивао у војску запита га, а шта ћенг ти деда У — Хоћу да ее упишем у војску. — А.ти ти «а стар деда! — Ако је ш брата господине, онда нисам стар него мртав, алш ако је на Турчуна онда ми је вавек двајест годинж, Родољуби српски ту мисао ширите, то бар жожете ш онда ће бити и Бога и прилога.

—.ЛЛ/' /лл—I