Глас народа

БРОЈ* 35.

У НОВОМБ САДУ 30. АВГУСТА 1875.

ГОДИНА У.

Издази слаке еедмице ■НВ Ж МШ ■■■■ ® Н Ц Цена је. листу: аа читавом табаку- ЖЦ мШ ^ 0 ? 3* Јј? -,'Ј^ .'-5 Ј ј ' ^ |1Ш јјј на годину . ... 4 #о{ Претплата.огласиидо- ■ ■■ шЏ I ШШ ■И^И Н шШ ЈД на по годипе ... 2 „ писи шаљу се уредниш- ■ Ј|ЈВ ЈН| ■ Јј » * % Ц I 4 жЈ&ЈМк на три кеседа .1 „ ву „Гд. Народа у Н. Сад. В Ии1Ж1ШјШ®1 шрвМвАш за Србију годишње 5 „ ЛИСТ ЗА НАРПДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

8А ОГЛАОЕ ПЉША СЕ 5 НОВ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗИАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КО.Ш ШТО ЧКШћК И.ТИ У ШТО ВЕНЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

УЧИТЕЉСКИ ЗБОР У НОВОМ САДУ.

Ових дана поименце 25. и 26. и 27 о. м. беше овде у Новоме Саду зборучитеља епархије бачке. На збор се овај искупно леп број учитеља. Изостао је тек онај, коме је болест или друга велика нужда каква на путу стајала. Сваки дан до подне држао је реФеренат школски за бачку нредавања о новој мери, а после подне имали су учитељи састанке своје. И предавања и састанци беху у овдашњој српској школи. Предавање удешено је било за учитеље те нреко њих доИе у шири свет, рад пак на састанцима њиховим саопштавамо по записницима њиховим, од којих један улази у данашњи број овога листа. Седнице беху јавне те осим онога гато се у записнику наводи допуштено је и друге прилике на јавност изнети. Дух договора. живот прави, потпун рад, неда се у записницима описати, и то нам даде повода да о збору учитељском и поред записника коју проговоримо. На збору овоме, нарочито на првој седници избила је на површину општа тужба, или блажије да речемо, жалба на власти школске, почињуНи од школског местног управитеља до самог сабора. Ово је заиста доста немила појава, преЕутати је значило би затворити очи да не видиш оно што је пред тобом. Даје један два липожалиосе, ми би их утишавали да како са другима тако Ке и са њима Лоље поЕи; али када сви у глас, и то већ не више глас бола него глас огорчења ударе, онда они, којих се тиче ма они колико велики ма коликовисоки ијаки били треба да застану и рекну: достаје, мораседругим путем" ударити. „Како Бе учитељ живити, како Ве до своје крваво заслужене плате, како 5е до мировине, како Ее до угледа доћи, то се никонебрине, издају се наредбе, али се само оно у њимаизвршује што је зло по учитеље. да учитељ своју дужност изврши на то мотри и онај, који марву сеоску у поље тера али да учитељ и своје право добије на то се нико неосврће. Нигде не заклона и заветриие него иравице учитељ нема. Сабору је црква кЕи ашкола пасторче." Тако и овај мах чусмо а и дот.те слуигасмо јадиковање учитеља

Колико је нама познато стањеучитеља, овосуправедне тужбе њихове. Ово су тужбе, о којима не само школска власт него и сам народ треба да се промисли. Куда то може довести? .Тедан је од браће учитеља, када беше реч да се на сабор збор у иечем обрати сасвим десператно очајно рекао: нетреба, неасни; други исто осећаше као и %0, али још не прекинуше сламке. Шта је то? 0 длдци виси поуздање учитеља у своје власти. II! г.;Г ће бити, ако се и ова одкине ? На то нећемо ми давати одговора,. нека га даду они, који учинише, да је дотле дошло. Заиста, кад сабор представку учитеља путем закључака у зборовима истом оном нажњом узима као и тужбу праље против игумана, онда није чудо, да је у учитељству овладала нека очајна огорченост. Да код учитељства потичу захтеви из просте гадне себичности, ми би први били, који би их осудили, али учитељ је, и овако потиштен, увек тамо, де је стати за народно право, де је сачувати народни образ, ма и лебац свој изгубио, снага дакле његова народна је снага. За то баш сви, којих се тиче треба да озбиљно пораде, даседух, који завлађује учитељством зарана сузбије.ал и тунепомажу нови „хати хумајуми" повластица турска, којомсе хришћанима зајемчују многа права на паииру, ту мора бити потпуно ослобођење јер учитељи се не боре за учитељска него за човечија права. Ми се уздамо у родољубе српских учитеља, да они неће пренаглити, да ће, кад су и дотле и сада се нретрпнти докле се не даде прилика да нм се на меродавном месту глас чује. Саборће јамачно најесен се састати ако не на јесен оно на пролеће. Пролеће ово јамачно неће бити за учитеље као што је србијанско за јадну рају уВоснии Херцеговини, онда нека учитељи ставе свој ултиматум, на ако то не помогне онда ће — као што иСрбијанац Вошњаку почучују — ослободити се сами.