Глас народа

БРОЈ- 36.

У НОВОМЕ САДУ 7. СЕПТЕМБРА 1875.

ГОДИНА V.

Излази сваве седмице ■■ ■■ ш Јшт ИМК В 9414% МПР Шк Цена је. диоту; 558 читавом табаку. Т| Кв Ш ж I ј& II ^ # г 4 ш ЈШ ■» ла годгау ' ■ ■ ■ 4 ф ® ? Премшата .огласии до- ■ §1 ШШ Ш ВВДв ЈШ, Ж'"' & '' | Ш шВ на по године ... 2 „ писишаљусе уредниш- ■ II Ц || 1 1 Ј1» 1 11 11 ЈН1 ™ Т Р И ур "«» а -1 . ву „Гл. Народа у Н. Сад. № фМвИ џ *Г %;ШВ за Србију годишње 5 . ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕЛУ, ПОУКУ I ВАБАВУ.

8А ОГЛАОЕ ПДАИА СЕ 5 НОВ. ОД СВАКЕ ВРОТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ ОВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ ОУ ЗНАТНО ШЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАОК КОЈИ ШТО ЧЕШНЕ ИЛИ У ШТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ПЕТАР 1ПЕЦИЈА; ПЕТРОВИ и ОСТОЈА КОРМАНОШ.

Тужни гласи допадоше из Босне, Логибоше два јунака, какве- их ретко Босна рађа; погибоше два врла косовска осветника, Пеције и Остоје нема више ме!>у устаницима.... Пођоше да виде или слободну своју отаџбину или јуначку смрт. Тужна Босна и сад пишти у тешким ланцима — ледеио гробље примау своја наручјадва оеветника кукавне раје. Пеција се родио године 1826. у Ерајини у селу Бушевићи од породице ПетровиЕа. Ммађаше осморо браНе; он беше мезимче. Браћа су му нека помрла нека изгинула, а двојица и сад живе у Аустрији. Ј детињству беше пастир, но пошто му Турци убише неког сродника одметне се ухајцуке. Турке је немилице тлачио и убијао. Кроз који дан би ћемо у стању опширно време и место назначити, где се што збило и каква је доброчинства Пеција учинио раји. Год. 1858. у босанској буни одликовао се као неустрашими борац за слободу народну. Пецијно име бијаше Турцима ужас. Али ко Бе турској сили одољети ? И онда је јадна рајана вјери преварена била. Браћа јој обеђаше помоћи, али у заман сво чекање. Устанак је био угушен; Пеција је с тужним срцем прешао у Аустрију, ђе га нека продана српска душа издаде аустријској власти. Аустрија га предаде Турцима код Новога, а Турци дочепавши га у своје канџе, не знадоше шта Ее од радости. С великом пратњом одведу га у БихаВ, а са још већом из Бихаћа у Петровац, Еључ, Васар, Јајце, Травник и преко овога у Сарајево а отален у Цариград и то све пешице у тешком синџиру. У Цариграду буде осуђен на 20 година тешке

За крст часни и слободу златну. робије у ланцима а неко време као и живинче припет за колац. Налазидо се браће, која се за њ заузимаху и најпосле Турска, неказујући своје намере, пошље га од пратње до пратње у Босну, да га на лицу места погубе. Али он, кадједошао доманастира Бање близу наше границе, где има минералне воде, умоли своје вође, да ту два три дана предане, не би ли се здрављем он и они опоравили. Ови се смилују и он отален сретно умакне у Србију. Истина овде су знали да је јунак и да ће им требати, кад куцне час, али су се ипак неправедно према њему иоказали, одредивши му месечно 4 д. цес. (таквоме јунаку, а други пашински ортаци уживају по 30 д. ц.) и то да служи као — пандур у крагујевачкој тополивници. Кад је чуо, да је букнуо устанак у Босни нашје јунак заживео новим животом, Испрва му не дозволише, али најпосле сокола нико не мога задржати да не прне у помоћ својој браћи. Један Србин који је путовао с њиме аустријском страном на колима, прича, како је Пеција, чувши из Босне писку ијаук, више пута искакао из кола и хтео напливати на Саву да га није он задржао. Остоја Корманош родиосе негде у суседствуПецијном; с њиме је друговао и четовао. После је као бегунацбио крманош налађи, по чемује и име своје добио. 0 обојици донећемо ошнирније извештаје. Колико ли ће још гробоваземља отворити за покајање Косова? Хоће ли из Пецијног и Остојиног гроба никнути стабло лепше будућности српске? Онда ће им бити лако у гробу! („Исток")