Глас народа

311

Но солгабиров му је приметио, да је могао дођи и донети од Фата дурбин којим мери земљу, на тај би се тек дало лепо кокетир&ти. Еад су изнашали четир излшпна стола зграби натарош један јеловник да види којим правописом пише арендаторов син, далијоту или „иже со слитноју" и како ђаконије немецки крсти. Ваш кад је натарош загледао у јеловник новиче га неко из друштвааон стрпа у џен јеловник, Око поноБи примети нотарош, да је арендаторов син скидао јеловник с астала и опет мало час на астал метуо. Ови други беху чистији и натарошједржао, да чисмени! арендаторов син мења јеловнике као тањире, но после уверио се, да се нреварио у мислима. Натарош је прорачунао по јеловнику шта је потрошио и поиио и позове арендаторова сина да види је ли и на балу, кад сеодмах не плаНа, креда дупла. — Келнер цален, повиче натарош. — Арендаторов син дође и набрусито га запита: шта 5еш? — Око натароша стајале су у тај мах дие три госпођице. — БеФелен хер нотер требао си да кажеш. то је резон; кад си келнер. — Али ја нисам келнер.

— Да, јест, ти си газда. ГоспоЈјице, да поново непрсну у смеј уклонише се брзо, и сгадоше даље да ипак чују продужење. — Дакле дај рачун! Арендаторов син неослања се као келнер на госта, па да те запита шта сте имали, него ј > бележио шта коме да, као кочијашу што бележи ^рчмар у Темеринском сокаку у вароши, и он каза: толико и толико. Рачун се није с натарошевим слагао и натарош му то примети и заиита га рачунаш ли ти то по јеловнику? На правом нобл балу не би то натарош тражио, ма даје трострука креда, али је овде волео кир Јањиног сина ухватити. — Гачунам одговори арендаторов син. Натарош извади из џепа јеловник и запита га. — Је ли то твоја рука? — Јесте. — Дакле адирај! Арендаторов син нађе толико исто, као и натарош што је нашао, почеша се по глави: то јечудо, но брзо се сети и рече: — Дед, дед. да видим тај јеловник, то је први, па запита натароша; Шта си ти имао до поноћи? Го И ТО. (Наставиће се.)

ИРОГРАМ НЕЗАВИСНОГ УЧИТЕЉСКОГ ЛИСТА ..ИОВЕ ШКОЛГ."

Дзнашше при.тике по школу и учитељство су врло озбиљне. I Сада нам је нег икада нужније, да дођемо до свога независног и самосталност листа. ОсеБајуИи ту потребу. ступио сам прет- ; ходно у договор с прпјатељима из свију крајева наших. који мисао о покретању ова&ог листа прихватише ц сваку помоћ за одржање његово обеПаше. А друго. и сам учитељ ки збор у Панчеву приватио је у својој коиФеренцији Једнодушно ову мисао па и сам сљедеКи програм једногласно је освојио. Тиме дакле орабрен, ево ме где излазим на јавност са истим програмом. рачунајуКи чврсто на веВ обеЕану помоЕ, а и на одзив остаае браће, којима је стало до одржања свог независног органа. С покретањем „Нове школе" идем нато, даона постанегласило целог учитељства пашег; да будејасан израз свијужеља и потреба наших; да буде покретач снага наших у корист даљеобразовања, лепшег угледа и положаја учитељског у друштвуАли лист, који независност на челу носи, мора и свој самосталаи правац да има. А тај правацсводи се у овоме: Енергична борба за све оно, што год је у стању интерес школе, учитељства. па и самог народа да рашири и ујамчи. Напротив безусловна и отворена опозиција против свега. штогод је управљено, да тај заједнички интерес осдаби или уништи. Учитељство је у стању само тим одлучним путем до јасног појма о себи и своме позиву да дође. З&то Ее се лист тога правца строго и држати. А главне тачке, које Ее он свагда у виду да има, ове су.1. Свако туторство претпоставља малолетност, а у свакој малолетности оличено је зависно и несамостално располагвње са собом и снагама својим. Школа пак. која се под утицајем буди-каквог туторства раввија, мо|а много више да елужи интересу других, над њом господареБих кругова, пеже ли свом властитом добру и папретву. Зато Ее „Нова шкода" свима могуНим — а у образованом свету дозвољеним срествима да се истиче за победу независне, слободне и од свију с^раних утицаја сачуване школе.

2. Иоцепаност и растројство нису у стању ни једно тело поспешнимрезултатомдакрунишу. На против чврота заједница, утврђепа на начелу опште организације, најснажнији је заштитник у борби за очување себе и за унапређење својих сила за рад општег нанретка. По томе: остварање организације целог учитељства на темељу заједничког споразумљења, а снагом опште-усвојеног начела, сматра Ке овај лист за највишу дужност своју, 3. Учитељство, као покретач умног препорођаја у народу, мора да прати. да се упознаје и да усваја начела оне науке, која му пружа најглавније срество за савесно вршење своје задаЕе. А то је наука васпитања и обучавања, По томе: неговање напредие педагогије, која је моћна, да изглади жалосни несклад данашњег друштва — и неговање методике, којом се ум омладине јасним и одређеним појмовима богати, спадаВе у прву задаЕу „Нове школе". 4. Круна данашњег доба, то ,је развитак нових, стварних наува. Сила. која је најмоћнију тиранију укротила и најцрње незнање савладала, то је сила данас напредујуЕих наука. Школа мора да спрема човека за будуЕност. А будуЕност се огледа у нобеди стварних наука. Учитељство пак, као преставник те нове будуЕности, мора дело васпитања по начелима исте науке да управља. Само је тако кадра данашња омладина весело у наступајуЕу будуЕност да погледа. Зато Ее овај лист сву своју снагу употребити на то. да учитељство упознаје са главним резултатима. који су на пољу напредне и стварне науке учињени. а. Правац и напредак школарства зависи од онога степена, на коме се развитак породице, друштва и државе налази. Промена друштвене или државае свстеме снажно упливише и на промеиу самог школарства. Учитељство пак, које мора да рачуна са свима чивеницама, што на развитак школе утичу дужно је, да и са те стране све догађаје прати, који су заиста пресурУЈуЕи по опсганак нааредне школе. Зато Ке овај лист