Глас народа

јЈРОЈ. 39. У НОВОМЕ САДУ 28. СЕПТЕМВРА 1875. ГОДИНА У.

Излпзи сваке седмицв н| ицдта јк јкш им!« т $РКЦ в&вр ш Цена је. листу: на читавом табаку. Ш Ц јИГ Ш М! Ж| Ш јаЈШ * || шк на годииу . . . . 4 Фор Иретплата. огласи к до- ■ ЗШ ј§1§ Ц Ј* ј 5 к "Ј*® шШШ р »■ ј№ на по године . . . г цаси шаљу се уредниш- Д Д ■ Шш 8 В || ј№ В Ш Ш Ш Д №ш на Т Р И мвсеца . 1 м ву „Гл. Народа у Н. Сад. Чр9шД|Пга^@Ш шапИЈнш чШ? нМмИМИ за Србију годдшње 5 „ •ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

8А ОГЛАСЕ П.ГАКА (Ж 5 КОБ, ОД ОВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ДЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСВ ЕОЈИ ШТО ЧЕПШК И.ТИ У ШТО ВЕћЕМ ОВНМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ДОЗИВ НА СВЕ ХРИШШ Браћо, свуда је допро глас невоље што снађесиротињу Херцеговине и Восне; па и до вас .је допро одјек тужних гласова, којим ерпски народ у Босни, Херцеговини и Старој Србији ваније за помоЕ у великој погибији својој, Овај витешки — но варварском отоманском силом потлачени народ кроз дуге векове сносио јесвемуке и патње, као што су трпили и мученици хришБани од незнабожаца. Све што је зверска Куд турска могта тгожелити, и дивља душа њихова смислити ради уншптења православног словено-српског народа на балканском нолуотоку, — све је то као бујица изливано над главом јадне турске раје, која у очајању више пута устајаше да се брани, али не успеваше за то, што непријатељу помагаше Јеврона, те због тога сиротиња и изгуби веру у правичност Јевроне, а сачува још само, као светлуцање мргвачког кандила наду на милост божју, и уздање на своју ерећнију и слободнију браћу у Србији и Црној Гори. Доиста и сињи би камен проплакао од тешких и нечувених јада и невоља у Босни, Херцеговинк и Старој Србији! 1 зар вама, браћо да ређамо и признамо та зла, те грозе и ужасе, кад их у круишш потезима назалите обележене у путничким причама по дивљачким африканским пределима. Хоћете ли, да вам их самонеколико номенемошто се до скора, па и данас, на очиглед нросвећене Јевроне догађају? Глобе и намети свакојаке врсте дотераше рају — некадашње госнодаре земљедопросјачког штана, огулише је до голе душе и то не само сада но и у обично мирно доба, те је већ с тога више пута тражила спасења у бежању и разсељавању. А убијства, апшења и дугогодишња робија у мрачним подземним тамницама „где се легу змије и јакрени," безчашћење жена и покољ нејаке деце на материнским грудима — то су нојаве и догараји у Босни н Херцеговини на дневноме реду. Али о ужаса! Ево недела што их ни зверови ни сами дивљаци неби учинили. Турци у Восни и Хернеговини у другој половини 19. века, у пркос хришћанској цивилизацији и на очи Хришћана силних и моћних у пркос сваком људском осећању, набијају

1СКЕ НАРОДЕ У ЕВРОПИ. живе људе на коље, и живу рају привезујуна ражањ и пеку, па кад овим до очајања доведена раја устаје, можда последњи пут, на оружје да учини крај својим патњама иди да јуначки изгине, — онда зар остали силни и нросвећени хришћански народи да ћуте? И зар овај мученички српски народ у Босни и Херцеговини и Старој Србији није заслужио у својој несрећној судби колико толико исто учешћа ко.шко и Јелада, кад јој оно ире 50 година притекошеу помоћ Инглеска, Француска и Русија? Сриски је народ више него ма који други издржао борбе бранећи Јевропу од силне отоманске поплаве. Српски јенародвековима ироливао крв своју на свима иољима, где се за хришћанску просвету ИјЦркву водила борба противу варварства. Сетите се браћо и сестре — уживајући срећу и слободу у мирној својој земљи — свију тих околности! Сетите се и покрените се на учешће у нашој грдној несрећи било у име заједничког словенскогпорекла, било у име хришћанства и свете православне цркве. било на последку у име човечанства! Срнски је народ Босне и Херцеговине одсудно устао на оружје, да или извојује себи народну слободу — и човечанска права своја или да јуначки изгине и да се сахрани под развалинама своједомовине. А меру тим док се борба не сврши, св&ки дан гину стотинама његових н-ајбољих синова, ахиљадама рањеника к нејачи кука и тражи склоништа у шуми или на туђем земљишту у Србији Црној Гори и Аустро-Угарској. Номозите браћо, помозите као срећна истина деца хришћанске слободе и просвете! Вама се браћо обраћамо, којииматеосећањаснрам сиротиње, који желите добро невољној својој браћи које боле срце за браћу, која се очајнички излажуда спасу себе од уништења: Нохитајте и тоштоскорије ко и чиме може, у помоћ. Похитајте док ихдушмани нису огромном силом сасвим утаманили! Похитајте и нружите братску руку помоћи, јер што је за борце тих крајева турска сабља, то је за старце и нејач но планини и туђим земљама оштра зима која наступа и одсуство залогаја хљеба. ЈБубав хришћанска према човеку и спрам целог човештва у опште иска-