Глас народа

347

Саду, као што ете ви погрешно извјоштени, већ при Камеиици и Текијама, ва коју је непријатељ из Варадина тај дан нападеније учинио посдавши у то исто време, једно отдјеленије пленкера, и на Еарловце, но како на једном, тако и на другом месту буде непријатељ с губитком 40 мртви при Каменици, а 4 мртва при Карловци од храбре војске наше натраг узбијен. Ово вам знања вашег и усиокојенија уплашени житеља тамошњи ради јављам. У смотренију плате они народњи капетана, који код куће своје баве се и никакве дјејствителне војене службе не чине, моје ће бити цјелисходнеуредбе учинити. У Вел. Вечкереку 19. марта 1849. Патријар управитељ војводине Србије ј о с и ф с. р. П и с м о III. Е. №\ 1144. Управитољу Ст. Бечејског окружија члану врховног суда Г. П . Ст— у. При вама наложеној комисији у окр, Ст. Вечејском, имаћете ви, ва«а, докле сте као управитељ на путу три Форинта, секретару нак и помоћницима Еад путују четрдесет крајцара у себру; ако су народни званичници, и ако као такови плату примају диурне урачунати. У случају да би то дјело дуже времена потрајало можете персоналу вашем, окром диурне, ињимаирипадајућу плату издати. На тај конац дају вам осамдесет Форинти у сребру, од који ће те својим временом рачун положити. У. Вел. Киеинди 14 Фебр. 1849. Патријар управитељ војводине, ] о с и ф с. р.

П и С м 0 IV. Кг. 195. — 25 маја 1848 год. Азистенти народне касе г. г. архимандрит Арсен Стојковић, велики судац ТриФун Младеновић, капетан и грађана началник земунски Јосиф Матић и Јован Паскојевић, секретар Патријаршије, престају лично засједанају главног одбора народа сриског заједноса кључевима народне касе, но с тимизјаснењем, да они с њима воверена четир кључа иису у стањукасу народну отворити, и тако позиву главног одбора од 23 маја т. г. бр. 159 соотвјетствовати по тому, што се исти кључ исте касе налази при свјатјејшему Господииу патријарху ЈосиФу Рајачићу, по чему је рјешено: Да се у овом за народ ерпски отсудном тренућу ока сада, но чем је народно воинство подКарловце стекло се и народ непрекидно долази, да под привременим нредводителством г. ђ. СтратимировиЕа, предсједатеља глав. одбора, браћу нашу преко Дунава и Тисе пиштајућу и за оомоћ народа овостраног вопијућу од гублењаиварваретвамађарскогспасе и границе војводиие наше заузме, на онај код господина Патријарха налазећи се пети кључ чекати не може, него да се умоли господарПетарђорђе Шпирта велики наш родољубац у Земуну, да он за сада док г. Патријарх пети кључ (из Загреба) пошље, најемство народњег Фонда и овде подписаног главног одбора и народа српског 10 хиљада Форинти сребра, на ириложену овде облигацију народу српском у овој велиеој нужди позајми, и да се иста сума, вако пети кључ од г. Патријарха овамо приспе истоме г. родољубцу Петру ђ. Шпирти поврати. Из засједанија српско-народњег одбора уКарловцима 25 маја. 1848. држаног.

- ■ - - н^лГЈУЈУХГЈ" ——

ЛУКА ВУКАЛОВИћ написао Јово НакиЂеновиЂ. (Наставак.)

Са Цетиња оде Лука са Петковићем на Зупце, те одмах сакупи народ, на им каза што је и како је, и одреди да се сваки спреми, јер да ће се брзо ударати на Турке. У исто доба иосла Луку Петковића, кроз Шуму и Попово, да подигне народ на оружје. Петковић пође и сакупи на брзу руку 300 момака, те по ноћи изађе опет на Зупце, Кад видје Лука да је ПетЕОвић сакупио чету, разви заставу и позва Зупце, Крушевицу и Суторину на оружје, те скупи око хиљаду момака, ово бјеше Никољ-дан год. 1857. А кад бјеше у очи св. Николе, узе Лука 150 биранијех војника и оно 300 што доведе Петковић, а остале раздијели око Требиња и Коријенића да пазе на Турке, те он поре са оном дружином у манастир Дужи.

У онај час кад је Лука сашао к манастиру, дође из Требиња Хаџи-бег Ресулбеговић са турском ордијом, те се сукоби с Луком. Ту се заметну први отверени бој, који је трајао цио дан, а кад бјеше пред вечер, Лука потрже сабљу и повикну дружину, те учини загон у Турке. Еад видјеше Турци да ће изгинути, препадоше се и окренуже бјежати, а Лука их са дружином попрати све, док се (Турци) не затворише у град Требињски. На овом се бој прекину, те Лука поврати своју војску к манастиру и ондје осташе на ноћиште. У ово доба Мићо Љубибратић из Шуме Требињске бјеше у Дубровнику на науке, те док чу да се његова браћа боре, остави Дубровник и похита да браћи поможе колико је кадар. Најприје оде Мићо својој кући, те је запали, а кад га отац упита за што то уради, он рече, нека види народ како се мислим са