Глас народа

О ( V'

У завали еод манаетира око учинише. од куд | Турке непрестано наиадаху. Овде дође књима и калуђер ИиИиФор Дучић, који је Јолјг и дружнни много помагао, познајуЕи ону околину. А кад видје порта да силом против Луке не може | успјети, она посла у љето год. 1861 Омер-пашу у Херцеговину, да покуша мирнијем путем доНи сЛуком до споразумљења. Омер-паша дође у Вар и ступи у преговор са Црном Гором, јер знадијаше да ова испод руке Херцеговцима помаже, Али не могуЕи се са Дрном Гором погодити, он се обрати непосредно на херцеговачке главаре. За то крене се са „европском коми- ; сијом" на нароброду „Синопе" и дође нод ХерцегНови близу Суторине, те позва на састанак Луку и остале херцеговачке главаре. Али Лука, бојеНи се какве нријеваре, одговори паши да он не ће доћи на пароброд, него ако има паша каквог разговора с н>име, нека изађе на сухо; ако се боји у Суторину доћи, он нека изађе у Херцег-Нови, те ће се ондје састати. Но Омер наша није хотио на ово пристати, него посла консуле да преговоре Луку да до!)е на пароброд. Консули дођоше у Суторину и састадоше се с Луком, те га почеше наговарати да пође на пароброд к Омеру. Али Лука рече: „Та каднијебило паши тешко доћи из Цариграда нод Суторину, мислим да се не Ше уморити ако изађе овдје на крај, а ја мору нијесам вичан, те се бојим да се не утопим". Кад видјеше консули да им је сав напор узалудан, они се вратише к Омеру на празно, као што су и дошли. Када Омер видје да му с Луком нема разговора, наједи се те отиде паробродом у Клек, увјерив се да без Црне Горе није лако Херцеговину умирити. Да би пак могао приморатн ову на повољни за њега мир, он сакуии силну војску те у августу год. 1861 опколи Црну Гору, па се опет упусти у неко преговарање са овом, али му би све узалуд, јер се не могаше погодити. У то доба дође из Цариграда Фуад-Паша, којега Турци држаху за највјештијега дипломату, те и овај стаде кушати срећу не би ли како уговорио мир са Црном Гором, а лако би се послије израчунао с рајом. Али ни њега срећа не нослужи, те се на пошљетку одваже Турци на даље ратовање. Дервиш-паша, Али-паша и Мехмед-пагаа крену се 23, августа преко Вањана и Коријенића и дођу у Требиње, а одовлен су 7000 војника изаћу на Зупце те попалише: Орашје, Турменте, Поткрај и Бу*ово село, посјекоше неколико стараца и дјеце, јер људи не бјеху дома, него по планини а Лука бјеше у Суторини. Када Луку допадоше ови гласи, ражљути се и жао му бјеше, па похита су неколико момака на Зупце. Али доклен он горје изађе, Турци умакоше у Требиње. Онда Лука писа Дервиш-паши: „Чуј, Дервишу, једна потурицо, кад си се кријући као страгаљивица и непоштен човјек увукао у моје Зупце, те

норобио женске опрегљаче и кудјеље и посјекао, гато људи и јунаци не сијеку: старе бабе и нејаку дјецу, а кад те мати јунака родила, за што ме у Зупцима само један дан не причека. него онако нездрелице нобјеже са мегдана, као нико на свијету. 3 >то ако си јунак на мегдану, изађи из града да се на бојном иољу огледамо". — Али Дервиш-пагаа нашао је за добро одгодити одговор и остати у граду, па мирно сркутати турску каву. Мало касније Лука поре у село Љеково су 200 момака да развали кулу, коју су Турци били оградили, да би лакгае одржали у стези ово село. Кад из ненада 13. октобра удари од некуда на, њега Махмуд-нагаа су 1000 војника. Кадц Лукавидје Турке, чисто се обрадова, те пови<-1 своје соколове: „На јурига, браћо, да осветимо Зуоце"; па нотрже сабљу те уз Михољи до улетје у Турке а за њима остала дружина. За час Лука овдје Турке разби, посијече два бимбаше и уграби барјак МуФтар-бега. 0сим тога многи овдје Турци заглавише, те тако Лука на брзо освети своје Зупце. Али се Турцима не да мировати, већ опет 18. октобра са јачом силом ударигае на Љеково, да покају првашњу погибију. Ту се отвори жестоки бој, нити се Срби могу иримакнути; нити се Турци хоће одмакнути, изгледаше као да су се двије једнаке снаге удариле, те једна другу не може да надвлада. Док у неко доба улетје Лука, голом сабљом, гдје највигаа опасност бијаше, па повика: „Ха, соколови, не дајмо се, него на јурига, ко је јунак и Србин, нек удара за вјеру ислободу српску". Дружина га одмах послуша, тејурише мећу Турке и брзо их растјерају. Турци побјегну пут Требиња а Лука остаде на мегдану славећи побједу. У овом боју погинуо је осим мкогијех другијех Турака, и бимбаша турски Алија КеџиП. којега носијече Саво Спајић, а Турци га за непобједива држаху. Услијед овијех побједа Лука је био заузео сву област између аустријске границе и ријеке Требигањице, те Турцима бјеше затворен пут с мора код Клека и Суторине, а са суха предње страже Лучине нростираху се од ријеке Неретве и варошице Габеле, па све до Коњскога. Лука је имао кроз цијело ово вријеме у својој војсци преко 400 Срба римакатоличке вјере, које је предводио дун Илија њихов жупник, који се јеувише бОЈева одликовао, као прави јунак. Овдје је Лука не малу вјегатину показао, кад је знао придобити к себи и Србе римокатоличке вјере, који обично зазиру од српског имена, те се прије братиме с Турцима. него са својим братом Србином. Истина да прости народ није овому крив, него њихови жунници, који их од браће одвраћају и нехотице Турцима издају. Али народ треба да добро позна своје жуннике и Фратре, те да им слијепо не ве рује, и себе мрази код остале браће, без које му не ће зора слободе синути. Жупници иак нека се угледају на јунака дун Илију, којег није вјера ометала да заједно са осталом браћом против диндушманина