Глас народа

383

Натарош се уирепасти и узбуни незнаде друго него рећи: То ви милостива само тако комбинирате (срочивате). — Хоћете ли доказа? — То не може бити. Госте у другој соби служио јо срески сережански коњаник. Солгабировица га викну и он дође. — Је ли овај човек ономад био код вас у селу ради стражарења? — Јесте. — Докле? — Док се ја нисам у лов крено.

— Јесте, онда је он ношао за вама и видио је де живе ваше лисице. Опростите милостива — кад би голубови тако свети били — у осталом сережан ће вазда оно говорити што старешица његова хоће, а најпосле, ја сам само у канцеларији натарош. — Онда молим, да од сутра нашу кућу ноштедите. — Могу одмах, али баш за то што штедим вашу кућу сачуваћу је од бруке. Гости су се лепо у зору разишли и натарош је на време у својој канцеларији ОИО. (ПаставнИе се.)

Г А 3 Д И Ч Н 0 С Т. (Машина што говори.) Изумели су машину што говори и у Берлинским новинама јавља се, да је у Берлину покушавано да се видијели то збиља и доказало се да јесте само јошније савршена. (То се још скоро чудо није.) У Атини затворили су "два бивша министра с тога, што су за новце њих четворицу направили владикана. Продавање за новце духовних чинова као поповине, владичанства и т. д. зове се симонија. — (Руски цар Павле) I. забрани нвјстрожије, да сенико не сме брзо возити. Једном возеЕи се он Есаковом пијацом, опази из далека неког официра, где у највеКем трку на коли јури. Цар зановеди кочијашу, да тера за њим, пе бил га зауставио. Али оНеш! Официр ошине још веЕмасвогкозачкогкоњаиутече. На то се цар разљути и науми да дозна, ко је тај официр. Одмах заповеди „да ударо у бубњеве наопако," (бепегакиагвсћ) те да се сви официри скупе; који не буде ту, то ће за цело бити онај, што је испред њега побегао. Али у тај је пар биио њих више оФицира изван града, те тако буду њих 27 ухапшенп, па међу њпма и онај, због кога се и подпгла читава брука. Дар се наравно још веЕма разљути, кад је ушав у дворану, где су их на његову заповест довели, место једнога као што се он надао, затекао њих 27 Стане их редом загледати, али не мога познати оног јучерањег. Најаосле проговори: „Једин од вас ме је јуче страшно разљутио, што је возећи сеупркос мојој забрани као бесомучан терао коња и побегао на канију из града. Мислио сам, да ћу на тај начин за њ дознати, ако дадем знак да се сви скупе; но пошто сам се превзрио, нашав место једнога вас 27 то хоћу да остане успомена читавом петроградском гарнизону официрском. Сви Еете сад, без даљег оклевања, у Сибирију. Све је веЕ при равно за ваот одлазак. Одлазите сад!" . Сви се скаменише. На то изиђе један деп млад човек из гомиле пред цара, метнувши руку на узбуркане прси клекне пред њега и проговоригласомштодрхташе.Неванамене падне немилост, вашв величанство! До сада не беше још ни једном официру забрањено, да сме изиЕи из вароши, кад није у служби. Ја сам кривац." За тим устане,и пребледивши уЕути и дрхташе. Цар га стане мерити очима од главе до пете У дворани вдадаше мртва тишина По дужој почивци запитаЕе га цар: „Како се зовеш ти?" Лајтнант му каже своје име. Павде опет заЕути неко време и гледаше непрестано младиЕа. Најносле га опет запита: „Откуд ти онај коњ?" „Од оца ми, он га је сам одгајао имени покдонио." — „Твој је отац, настави цар, снустив младиЕу руку на раме, одгајао врло доброг коња, али још бољег сина. Ти ниси стрепио, да поред свегмоггњева признаш свој преступ, те да спасеш част својих садругова. То је красно, врло красно. За то су сад сви слободни. — Шта би искао за тог коња?" — „Ваше ведичанство, новиче вФицир, само ако би се хтели тако понизити, да га узмете. Он ме је спасао

од праведпог гњева мога цара, по ту цену нека је ваш!" Еод тих речи надне на колена . . . „Устајте, мајору!" повиче цар Павле, „од лајтнанта не прима цар поклона. Хвала вам на коњу." — Нови мајор добије знатну суму новаца, дасинабави мајорске аљине и другог коња. (Како се купи порез у Маџарској.) ЈГ Арадским новинама читамо каво се у оном крају око Арада истерује порез. У Еовачници бидо је њих више, који нису платили порезнавреме Ексекуција дођа и узапти им вино у бурадма. Начини се лицитација и нађу се два купца. Ови дадоша за аков заједно с буретом 2 ф . 50—60 и тако добише све вино на хиљаду акова. Еад се узме да буре само по акову дође најмање 1 ф . 50 нов. онда 1е продато вино за 1 ф . У Мокрој продато је на лицитација једном човеку за 6 ф . 36 гусака и добивено 3 ф . 90 н. дакле 18 пари гусака ва 3 Фор. 90 н. Другом једном продата је крава за 4 ф . ТреЕем опет за два Фор. дуга продато је дебедо свињче. Оваких сдучајева веле горње новине пупа је читава асупанија, Лепа времена заиста. (Какз се чивути од солдачине извуку?) У Ауотрији има 822,000 чивута а само 2020 су солдати. Срба нема више и има најмање до тридесет хиљада солдати, а кад је граница бида, било је у самој овој до 50.000 (Зачињу и за плату првог маџар. министра.) Исти има 20.000 #ор. редовне плате и 12.00о додатка. Посланик Ирањи, који је од странке опе што се зове Еошутова заиска ових дана, кад сва земља мора терете да сноси да и господа министритоучине „То је срамота рече Ирањи, да па частима код првог министра када части депутирце из кристалних чаша најбоље француско виноу грло лије, а сиромасиаа, што порез плаЕају падајусузе у крчаг из ког воде пију."

КЊИЖЕВНЕ ВЕОТИ. Изашла је из штампе једанаестасвеска

с обим садржзЈем: Текст: Рјдие Бате. Новела Александра Пушкина. (Свршетак.) — Пунин п Бабурин. Новела Ивана Тургењева. (Свршетак.) — Ењижевне приповетке. Скупио их Вук ВрчевиЕ. (Продужење.) — Опште образовање. Предавање Мидорада П. Шапчанини. — Нови век. Од Колба Превео Станиша. — Питадице. Скупио их у Херцеговини Вук ВрчевиЕ. (Продужеше.) Ељижеван прегдед. Еритика на ГрујиЕеву, Чолчк АнтиЕеву и Путникову војену организацију. Мирамира Од Синшпе. (Продужење) Сима АндрејевиЕ Игуманов. — Наше слике. — Разнебелешке. — Библиографија.