Гледишта

sobnosti kolektiva da neizdiferencirani ±ruštveni kapital pretvaraju u takva sredstva za proizvodnju i usmeravaju ga u ona područja koja daju zadovoljavajuće viškove dohotka iznad troškova. Ekonomska društvenost društvene svojine na neizdiferencirani kapital, koja se obezbeđuje kamatom po jedinstvenoj kamatnoj stopi, daje njome pojedinim kolektivima društvenu normu za donju granicu rentabilnosti kapitala koji upotrebljavaju i istovremeno im daje normu za razdvajanje dohotka na dohotke od rada (uključujući i preduzetništvo) i dohotke od svojine kao takve. Tako smo zaokružili područje društvene svojine u ekonomskom smislu i utvrdili oblike u kojima se pojavljuje u privređivanju individualnih i kolektivnih proizvođača u našoj privredi. To je, na jednoj strani, privatna svojma zemlje i kapitala (naravno, i sredstava za proizvodnju), koju institucionalni okviri i ekonomske zakonitosti drže na tlu društvene svojine i time je ekonomski menjaju u indi v idua 1 n u društvenu svojinu, na drugoj, pak, privatna svojina sredstava za proizvodnju radnih kolektiva, odnosno njiho’iih preduzeća, koju zahteva tržišni karakter privrede, koja je zbog ekonomski realizovane društvene svojine kapitala (slično važi za zemlju) u suštini kolektivna društvena svojina. To opravdava naslov ove rasprave „Društvena svojina, kolektivna i individualn a”, koji je na prvi pogled paradoksalan, a koji je, nadam se, posle ove rasprave osnovan bar kao hipoteza. Razvoj u nas, čini se, ide u suprotnom pravcu. Društvenost svojine je vrlo naglašena u pravnom smislu; na drugoj strani neizgrađen sistem raspodele omogućava snažna individualna i kolektivna odstupanja od principa raspodele prema radu, koja se izražavaju, pre svega, u nejednakim ličnim dohocima za sasvim jednak rad ne samo u različitim područjima i granama 4 ) već i u istim preduzećima i krajevima. Smisao gornjih izlaganja je u predlogu da se taj razvoj okrene u drugom pravcu. Privatnom svojinom, koju van stvarnih društvenih odnosa Marks naziva „metafizičkonc i pravnom iluzijom”, u periodu njenog opšteg odumiranja, zbog stimulatorske funkcije, koliko još može da je vrši (u prvom redu u vezi s preduzetništvom), bilo bi korisno stvamo se poslužiti kao „metafizičkom i pravnom iluzijom” 5 ), a sistemom raspodele prema radu, dakle, razvijanjem sociialističkih dmštvenih odnosa među liudima, obezbeđivrti dmštvenost svojine u ekonomskom smislu.

sa slovenačkog preveo dr aleksandar vaclć

*) Uporedi; B. Horvat. Raspodjela prema radu među kolektivima, N a š a stvarnost, 1962. 6 ) Pismo Anenkovu od 28. decembra 1846, Marks—Engels, Izabrana d e 1 a, 11.

544

DR ALEKSANDAB BAJT