Гледишта

stavnika, o broju kandidata, o njihovoj strukturi itđ. postala su centralne teme političke teorije i neposredne političke izbome prakse u svim socijalističkim zemljama u kojima su napravljeni prvi radikalni koraci u emancipaciji od vremena staljinističkih dogmi. Ali dalji napor u ovoj emancipaciji mora da bude u skladu sa izvanredno visokom cenom koju su socijalizam i radne klase platili u prethodnom periodu. IV Međutim, integralna demokratizacija izbornog odnosa je samo prvi korak u konstituisanju autentične socijalističke pohtičke stmkture. Istina, veoma važan i, ukoliko dijalektički uključuje imperativni mandat, možda i najvažniji. Ali duboke promene i u ostalim delovima političke strukture su takođe neminovna pretpostavka. Razmotrimo ovde samo jednu tačku ove strukture: odnos zakonodavne i izvršne vlasti koji je u velikoj meri povezan i sa koncepcijom izbomog sistema i njegovih institucija. Posle kratkotrajnog, ali veoma bogatog iskustva Pariske komune Marks se nije mnogo dvomnio da zaključi da je socijalizmu (prelaznom periodu) imanentna politička organizacija koja će se zasnivati na jedinstvu zakonodavne i izvršne vlasti. Jasno je da je on imao u vidu odnos između zakonodavne, odnosno izvršne vlasti i biračkog korpusa. U jedinstvu zakonodavne i izvršne vlasti on je gledao jednu mogućnost da ova vlast ostane jedan integralni i integrisani deo dmštva, da ona ostane samo organizacioni i tehnički oblik neposrednog vršenja vlasti od strane radnih klasa. Razvoj socijahzma se nije, međutim, odvijao sasvim u skladu sa respektivnim Marksovim zaključkom. Ali to ni najmanje ne pokazuje da je Marks iz analize Pariske komune izveo pogrešne zaključke. Jer posle one oštre kritike koja je staljinizmu bila upućena sa tribine XX kongresa KPSS postalo je svima sasvim jasno da socijalizam još nije uspeo da pronađe svoje autentične političke forme. U udaljavanju njegove političke organizacije od principa jedinstva zakonodavne i izvršne vlasti ne možemo tražiti njegovu snagu, već, naprotiv, njegovu slabost. Bar do sada, socijalizam nije istakao neko dmgo, razvijenije iskustvo. Odnos: zakonodavno-izvršno telo, u savremenim političkim sistemima, uz manje ili veće varijacije karakteriše se potpunim izdvajanjem izvršnog organa (vlade) u zasebno konstituisani organ, na jednoj strani, i apsolutno realnom supremacijom vlade nad skup- : štinom (izvršnog organa nad zakonodamim), uprkos formalno-pravnim principima i garantijama. Nije potrebno da se ove ocene posebno i opsežno argu-

556

DR SLAVKO MILOSAVLEVSKI