Гледишта

vatnim kapitalističkim sektorom. A nastale su nove države s preovlađujućom kolektivnom organizacijom privrede, koje su bile, naročito u početku transformacije staroga u nov sistem, najzaostaiije, pa su i danas tehnički dosta niže razvijene nego neke zapadne države s kapitalističkim privatnim sistemom. Time hoću da naglasim da se, sa gledišta te Marksove teorije, po analogiji može jednako opravdano tvrditi da određena delatnost neke države ne može biti organizovana u obliku kolektivnog privrednog sistema za državu kao takvu, da se ne može uspešno kolektivno razvijati, da je kolektivni oblik organizacije proizvodnih odnosa preuranjen, manje efikasan nego npr. kapitalistički privatni oblik organizacije proizvodnih odnosa, pošto još nema dovoljno razvijenu materijalno-tehničku bazu. U vezi sa svim tim pitam se gde je, s obzirom na ovu nazovimo je „tehničkom” tezu, granica. Isto tako bi izgledala „logična” teza da bi u obliku privatnog sektora bila efikasnije organizovana i sitna ili čak srednja industrija, kao što bi, obratno, bila „logična” teza da se i u poljoprivredu, gde danas vlada sitni privatni sektor, može uvesti efikasna kolektivna organizacija. Neko će reći da je kriterijum za to produktivnost i rentabilnost organizacije u jednom ili drugom sektoru. Ali i ovde ima razloga za razmišljanje. Prvo, privređa nije u epruvetama da bismo uz male rashode mogli u laboratorijama ispitati koji je „spoj” pravi. Drugo, efikasnost može biti rezultat različitih faktora. U nekoj privremenoj situaciji kolektivna organizacija proizvodnih odnosa određenog tipa, na primer, može izgledati inferiorna u pogledu rentabilnosti. Upitajmo se tada zašto? Da li je stvarno takva zbog čovekove prirode, zbog nedovoljne tehnike itd? Zar u nas danas, na primer, kolektirai sistem organizacije ne izgleda ponegde inferiomiji, a privatni sektor superiorniji u pogledu rentabilnosti, pre svega zbog premale smišljene brige za kolektivni sektor, kojom bi se u njega brže uvodili naučni oblici organizacije rada i razvijao i veći društveni interes i odgovornost radnika i radnih kolektiva za višu rentabilnost itd. Na primer: privatni posed, privatno prevozništvo itd. mogu po rentabilnosti pa čak i po produktivnosti izgledati toliko efikasniji sa mikroaspekta zato što je zanemarena organizacija, što nema dovoljno brige za kolektivnu organizaciju ili, pak, zato što je privatni sektor, u poređenju s kolektivnim, u određenoj meri čak privilegovan (u pogledu stimulusa, odnosno raspodele dohotka, strogosti oporezivanja itd.), da ne kažem da ponegde kolektivni sistem čak nenosredno održava visoku rentabilnost privatnog sektora, o čemu nam s vremena na vreme gov'ore i naše novine. Uostalom, ne moram objašnjavati zašto u Njujorku, prirodno uz određenu masovnu pro-

562

DR FRANCE CERNE