Гледишта

prijatelje i susjede. Djeca i žena u početku pokazuju simpatiju i ohrabrenje, ali što nezaposlenost dulje traje, kritikovanje hranitelja što ne pribavlja finansijska sredstva postaje sve češće. Normalan život kućanstva je poremećen i radnik se počinje osećati zbunjen. Djeca osjete da su zbog oskudice novca blokirane mnoge njihove potrebe. Konflikti' sa ženom i djecom obično još više pojačavaju te osjećaje nesigumosti. Nezaposlen muž i otac izjavljuje službeniku Ureda za potporu: ,ovo ne doprinosi mojoj sreći i ugiedu Nikad nisam ni slutio da bi moj kućni mir i vlast nad djecom mogli ovisiti o mojem poslu. Posao upravIja našim životom' 4 )." Ispitujući stavove prema izabranom pozivu nezaposlenih ispitanika, pošli smo od pretpostavke da stanje nezaposlenosti utiče na stav prema izabranom pozivu na taj način što stvara ili aktivira latentno prisutno osećanje nezadovoljstva. Prema dobijenim odgovorima na pitanje; „Sta je presudno uticalo na vašu odluku da izaberete poziv koji ste izabrali?” gotovo polovina ispitanika iz uzorka (53 ili 46,6%) izjavljuje da je to bila Ijubav i interes prema struci, 9,6% navode da su to bili materijalni razlozi, 8,8% da su svoj poziv izabrali pod uticajem roditelja i prijatelja. Zanimljivo je da na pitanje: ~Da li ste zadovoljni svojim izborom poziva?” 66% ispitanika odgovara da su zadovoljni, 25,1% da su nezadovoljni, a 8,8% da su nezadovoljni izabranim pozivom otkako su zapali u stanje nezaposlenosti. Međutim, relativno visok procenat zadovoljnih sa izabranim pozivom može biti uslovljen i samim načinom postavljanja pitanja. Naime, pitanje je postavljeno direktno, na plitkom nivou zdravog razuma. Iz odgovora na pitanje „Kada biste bili u situaciji da ponovo birate svoj poziv koji biste izabrali?” može se zaključiti da je procenat zadovoljnih znatno manji, jer 60,8% ispitanika bi izabrali drugi, a samo 39,2% isti poziv. Zadovoljstvo ili nezadovoljstvo izabranim pozivom rezultira iz niza činilaca od kojih je mogućnost da se izabrano zanimanje obavlja sigumo jedan od osnovnih. Nezaposlenost je stanje dmštvene regresije ličnosti koje prati osećanje osujećenja ili frustracije u svim važnijim oblastima čovekovog života od kojih je profesionalna sfera najvažnija. Opredeljujuči se i pripremajući se za određeni poziv, čovek uz njega vezuje određeni nivo raznih aspiracija ili očekivanja koja u stanju nezaposlenosti ne mogu biti realizovana. U tabeli II prikazana su očekivanja nezaposlenih ispitanika pri opredeljenju za svoj poziv. Socijalno-psihološko istraživanje posledica nezaposlenosti na stav čoveka prema izabranom pozivu moralo bi obuhvatiti i pitanje: da li stanje nezaposlenosti uslovljava neke trajnije promene u stavu čoveka prema izabranom zanimanju, sebi i dmštvu, i kasnije, kada je nezaposlenost prošla. U društvenoj situaciji u kojoj profesionalna karijera počinje sa

2 D- , c -,s®l er V. H. Form, „Industrijska sociologija", „Panorama” Zagreb, 1966, str. 841.

583

socijalnopsTholoske POSLEDICE NEZAPOSLENOSTI