Гледишта

lako je pitanje postavijeno na plitkom zdravorazumskom nivou, dobijeni odgovori upotpunjavaju sliku stanja nezaposlenosti. Ono što se ne vidi dobro iz prikazanih odgovora, a što se moglo uočiti u produženom razgovoru sa nekolicinom ispitanika jeste individualizirano reagovanje i jedno osećanje zbunjenosti usled specifične društvene izolovanosti. Društveno-psihološki položaj nezaposlenog čoveka, čini nam se, može se slikovito uporediti sa položajem miša u staklenom zvonu. Čovek živi u svojoj društvenoj sredini, ah na jedan specifičan način: ne kao aktivni učesnik, već kao prinudni posmatrač. Pri pokušaju da se uključi u aktivni društveni život nailazi na neprobojni zid. „Kimball Young navodi sedam načina na koje Ijudi reagiraju na gubitak ekonomske sigumosti i morala. Kaže da osoba može: 1) očitovati krajnje agresivne stavove prema svojoj situaciji, 2) povući se iz situacije, izgubivši hrabrost, ambiciju i moral, 3) pobjeći u svijet fantazije i mislima i djelom, 4) odati se prekomjemom piću ili uživanju droga, 5) pobjeći u bolest metalnu, tjelesnu ili u obje, 6) naći oduške u kriminalnom ili gotovo kriminalnom ponašanju, 7) počiniti samoubojstvo kao krajnji gest očaja i samosažaljenja. Pojedinci i obitelji služe se različitim načinima prilagođavanja. Produžena nezaposlenost opasna je za mentalno zdravlje.” Smatra se da samac može naići na teže lične probleme nego oženjen čovek s ). Kimball Young navodi slučaj dobro odgojena i obrazovana samca. Njegova socijalna situacija je ovako opisana: „Sam, ne pripada nigdje, fmstriran na svakom koraku, prisiljen da živi od milostinje unaloč principima kojima je odgojen, seksualno prikraćen, uvjeren u svoju beskorisnost, pa nije čudo što je zaplašen i apatičan”. 0 ) Nezaposlenost prouzrokujc dezofganizaciju u svim važnijim sferama čovekovog života. Jedna od tih sfera jeste učešće pojedinca u različitih dmštvenim gmpama. Mada nezaposlenc Ijude u našoj društvenoj situaciji najteže pritiskaju problemi materijalne prirode, rezultati istraživanja pokazuju da su oni u društvenoj sredini suočeni i sa nizom teškoća dmštveno-psihološke prirode. U naredne dve tabele biće izneti rezultati koji se odnose na stavove uže sredine i posebno porodice prema nezaposlenima.

5 ) Robert S, Weiss i David Riesman navođe drugačije mišljenje: ~Mlad neoženjen čovek najmanje pati zbog nezaposlenosti. On obično ima prijatelje koji su isto bez posla i on još nije formirao osećanje samostalnosti kao radnik i glava porodice. Glava porodice ranogo pati naročito ako od njegove uioge u porodici zavisi izvor prihoda, Glava porodice uvek doživljava nezaposlenost kao napad na svoju ulogu; nezgoda napada zavisi od elastičnosti njegove ličnosti i od savitljivosti njegovih veza sa dmgima, a (u najgorem slučaju) nezaposlenost može da spada u najtragičnije događaje koji mogu snaći jednu porodicu.” Izvor: Mcrton—Nisbet: Contemporarv Social Problems, New York, 1961, p, 508. “) D. C, Miller V. H. Form, ..Industrijska sociologija”, „Panorama" Zagreb, 1966, str. 842.

585

SOCIJALNO-PSIHOLOSKE POSLEDICE NEZAPOSLENOSTI