Гледишта

nakost najveća zbog visokorazvijene telmologije ih je bio prinuđen da izmeni svoju polaznu teorijsku pretposta’/ku? Već na samom početku odeljka o industrijskim društvima, Lenski je poßazao da je sasvim svestan protivrečnosti u kojoj se našao. Tako on piše da „razmatranje industrijskih društava najbolje pokazuje teškoće i ograničenosti čisto deduktivnog i uopštenog pnstupa teoriji stratifikacije”. Ništa ne bi bilo prostije nego predvideti da će društvena nejednakost biti najizraženija u najrazvijenijem društvu. Međutim, i površni uvid u savremene događaje pokazuje da su društvene nejednakosti upadljivo smanjene u industrijskom društvu. Pisac je pokušao da objasni ovaj teorijski neočekivani proces, ali ne odričući se svojih teorijskih postavki. U stvari on smatra da samo neke pojave koje donosi industrijsko društvo nisu uzete u obzir, ali da se zbog toga opšta teorija o distributivnom procesu ne menja. Najvažnija pojava, koja u ranijim pretpostavkama nije uzeta u obzir, jeste „odnos između tehnološke i kultume složenosti, s jedne strane, i adminisrtativne efikasnosi, s druge strane”. Zbog velike složenosti tehnoloških i kulturnih procesa, autoritet i moć trpe veoma značajne promene. Elita nije više u stanju da kontroliše i prati sve važnije društvene procese, pa je zato prinuđena da svoje funkcije upravljanja deli s drugima. Na taj način, „autoritet je žrtvovan povećanju produktivnosti i efikasnosti dmštvenih organizacija”. Među drugim uzrocima, koji su izazvali obmut odnos između nivoa tehnološkog razvitka i distributivnog procesa, treba svakako pomenuti kontrolu rađanja, obrazovanje radne snage i širenje demokratske ideologije. Za razumevanje distributivnog procesa, najvažnije su promene koje se iavljaju u proizvodnji i količini proizvedenih dobara, jer kako Lenski tvrdi, „ u vrlo produktivnim ekonomijama, mnogi članovi elite su spremni da učine ekonomske koncesije da bi u-

većali druge vrste nagrada, kao što su sigumost, ugled i dokolica”. Sada se postavlja pitanje da li zbog ovih krupnih promena koje su se javile u industrijskom društvu treba menjati teoriju distributhmog sisteraa ili ograničiti njenu onštost. Po našem mišljenju, neophodno je ograničiti vrednost teorije samo za određene tipove dru.štva, stoga teorija Lenskog ne može imati opštevažeći značaj. Međutim, Lenski se zadovoljava sitnijim izmenaraa, ne osećajući potrebu da je bitnije izmeni ih ograniči. To, svakako, nije dovoljno s obzirom na to da je analiza savremenog društva pokazala korenite promene distributivnog procesa i povezanih društvenih pojava. Zato smatramo da je suština nastalih promena u industrijskom društvu, Lenskom promakla i ostala nedovoljno objašnjena. Pokušaj Gerharda Lenskog da izgradi opštu teoriju društvene nejednakosti, koja bi prevazišla sve poznate jednostranosti dosadašnjih teorija, izazvala je veliko interesovanje sociologa i drugih koji se bave društvenim naukama. 1 ) Ova knjiga je sasvim opravđano skrenula pažnju naučne javnosti, pre svega zbog smeloe pokušaja da se reše izvesni teorijski problemi, koji već duže vremena zadaju muke teoretičarima društvene stratifikacije. Ova knjiga ima nekoliko veoma pozifivnih osobina. Pre svega, treba pohvaliti piščev napor da se otkriju osnovni uzroci i zakonitosti društvenog raslojavanja, a već time je daleko prevazišao mnogobrojne studije američkih sociologa. koji se tim problemima bave veoma površno. Napuštajući standardna objašnjenja društvene stratifikacije, Lenski se približm Marksovom shvatanju društvene

') U časopisu „American Sociologicat Revierv" (October, 1966, Vol. 31. No 5), objavili su svoje kritičke osvrte Ralf Dahrendorf, Lloyd A. Fallers i Stephan Thernstron.

856