Гледишта

ODJEK br. 8/1968.

VLADIMIR JAKOVLJEVIĆ: Hipi pokret savremene omladine. Za razliku od mnogih senzacionalističkih napisa o hipicima u kojima se hipi-pokret prikazuje kao izraz ~dekadencije, obesti, devijacija, bolesti, i sl.”, Vladimir Jakovljević pokušava da dosegne dalje i dublje od takvog uobičajenog načina da se na osnovu privida jednog pokreta zaključuje o njegovoj suštini ili da se na osnovu ponašanja manjine zaključuje o draštvenom ponašanju većine. Svoj tekst Jakovljević je podeho u dva dela. U prvom govori o pojavnim karakteristikama hipija a u drugom o suštini i budućnosti hipi-pokreta, u kome, između ostalog, kaže sledeće: ~Hipi-pokret je, pre svega, moraino-revolucionami pokret koji predstavlja prevashodno negaciju osnovnih konfliktnih vrednosti zapadne kulture i građanskih slojeva i klasa, kao nosilaca te kulture. Zbog toga je ovaj pokret karakterističan, pre svega, za intelektualnu omladinu iz građanskih slojeva u okvim kapitalističkih dmštava, naročito Amerike. Međutim, specifični odsjaji ovog pokreta sve više su vidljivi u svim onim dmštvima, uključuiući i naše, koja u sebi nose ili razvijaju izvesna obeležja zapadne kulture sa svim njihovim protivurečnostima. Hipi-pokret predstavlja istorijski nastavak egzislencijalističkog i bitničkog pokreta, sa kojima se mesa narcčito u izvanameričkim dmštvima. On je svojevrsno-kreativan po svome naivno-utopijskom karaktem, budući da rešenje krize zapadne kulture jtretežno nalazi u idealizaciji života primitivnih i predindustrijskih dmštava, iako time istovremeno otvara i put ka stvaranju savremene svetske kulture. Zbog toga se ovaj nokret može da pojavljuje kao: ’psihejdelička religija’, ’novi moralizam’, ’nova boemija’ ili ,novi komunitarizam’. Zbog toga su lako mogućc i

razne predimenzioniranosti izopačenja suštine pokretat koji tada dobija vid egztbii cionističke pomodnosti, iako c čak i tada, u sebi nosi svoje: vrsnu suštinsku pomku sim i boličke negacije zapadnjačke kulture. Pored svoje poruke, koja kritikuja zapad-: no-kulturni sistem i idealiza-i ciju obilja, kao izvora Ijud-. ske sreće, bez obzira na pnrodu društveno-politićkog sistema, hipiji sve više pokazuju tendencije za konstruktivno ujedinjenje sa ostalira buntovnim .snagama mladih, kojima daju svoj humanistički i idealizam i orijentaciju ka. stvaranju svetske kulturne vrednosti, uzora i aktivnosti. Zbog toga može da se veruje. da će pomka hipija biti cielotvoma, iako će verovatno, ovaj pokret formalno da se preobrazi u neki drugi vid buntovnog pokreta mladih. Nije bitno ni to što će sigurno većina sadašnjih hipija ili hipoida da napusti pokret, nego ie bitno da će poruka da se prenosi i razvija i da će jezgrovne snage ovih 'kultumih revolucionara’ uporno da proširuju svoja humanistička načela: saznanja, mira i Ijubavi putem umetnosti, nauke i filozofije, a možda i organizovane političko-revolucioname prakse.”

POLITIČKA MISAO br. 4/1967.

ANTE PAŽANIN; Filozofija politike u Aristotela i njeno srednjovjekorao degradiranje; NERKEZ SMAILAGIĆ: Ljudski svijet demokracije; ADOLF DRAGICEVIĆ: Odnosi samoupravljanja i tržišna privreda; ZORAN VIDAKOVIĆ; Radnička klasa kao subjekt svesnog opredeljivanja društva; RADOMIR LUKIC; Humanizacija društvenih odnosa u socijalizmu; MIHAJLO V. POPOVIC; Svojina i vlast ti socijalizmu; DONALD C. HODGES; Tehnokratski put u socijalizam; VLATKO MILETA; Komune u novim uvjetima; MILAN ŠKRBIĆ: Komunalni sistem i procesi deetatizacije zdravstva; VLA-

870