Гледишта

mo na neke delove citiranog teksta i tumače ih na svoj način da bi tako potkrepili svoje različite stavove o tome šta je predmet marksističke kritike u novonastajućem svetu kao da je taj tekst protivrečan i da kao takav može predstavljati osnovu za različito određivanje predmeta te kritike u socijalizmu. Naravno, protivrečnost nije u tom tekstu, već najčešće u uskim interesima nekih njegovih interpretatora. Jer, Marksov stav o predmetu kritike isti je bez obzira na to da li je prilikom njegovog određivanja upotrebio izraz „stari svet” ili izraz ~sve postojeće”. Naime, pošto kod njega „postojeće”, za razliku od „stvamog”, znači isto kao i kod Hegela, nešto što samo još egzistira mada je već izgubiio pozitivni razlog svog postojanja, esenciju što je, ■dakle, već postalo staro i što kao takvo može i mora da se prevazilazi novim onda između Marksovog „postojećeg” i „starog” nema suštinske razlike. Ukoliko u prvom i dmgom delu citiranog teksta ima nešto različito, onda to nije predmet kritike, već nešto dmgo. Naime, u stavu da se novi svet nalazi pomoću kritike stanog pored ukazivanja na predmet kritike Marfcs izražava materijalističko shvatanje istorije. Novi svet se ne može naći u „tezgi” spekulativnih filozofa, već u krilu starog sveta. Stoga teorijska kritika starog sveta predstavlja naučni način teo-rijskog otfcrivanja novog sveta. A u stavu o kritici svega postojeće g pored ukazivanja na isti predmet kritike Marks ističe dijaleiktički karaikter dmštvenog razvitka. U dmštvu se sve menja i sve što postoji danas biće prevaziđeno sutra. Stoga teorijsika kritika svega postojećeg, starog, predstavlja idejni preduslov i momenat praktične kritike, praktične destmkcije starog i praktične konstmkcije novog sveta, koji će i sam jednog dana postati stari i kolevka nelkog još novijeg i čovečnijeg sveta. Za stvarnu emancipaciju čoveka i očovečenje dmštva nužna je, dakle, ne samo teorijska već i praktična .kritika, kako je to, te iste 1843. godine, pisao Marks u „Prilogu kritici Hegelove filozofije praiva". U tom prilogu on je isticao da „omžje kritike svakako ne može zameniti kritiku omžja”, da ~materijalna sila mora biti oborena materijalnom silom”, ali i da „sama teorija postaje materijalna sila kad zahvati mase”. 4 ) Tom istom prilikom ukazao je Marks i na glavnog nosioca te svestrane kritike, na proletarijat kao i na njegovog glavnog saradnika u toj delatnosti, na revolucionarnu inteligenciju u svom zaključku

*) N. d., str, 89.

723