Гледишта

XXX. Omladina; XXXI. Žene; XXXII. Kultura i umetnost; XXXIII. Učenje. Može se primetiti da je izbor oblasti ograničen uglavnom na političku i ideološku problematiku u najužem smislu. Stavovi su odabrani veoma pažljivo: oni su visoke opštosti, odgovarajuće jasnosti i jednoznačnosti, imperativnog zahteva: ne dovode u sumnju lični i teorijsM autoritet autora. Fragmenti koji sačinjavaju odeljke uzeti su iz raznih govora, informativnih, propagandnih i teorijskih članaka, koje je Mao Ce Tung napisao u periodu od 1927. do 1964; nije razvijen hronološki red, tako da je u dilemi biografske i teorijske analize, jednako mogućih, prednost data drugoj. Logička vrednost iznesenih stavova sasvim je nejedinštvena, tako da se među njima javljaju mnogi neopravdani prelazi i zamenjivanja. Ovde se sreće ideološM tip jezika sa karakterističnim normativnim i vrednosnim stavovdma i relativnom indiferentnošću prema činjeničMm opisima: pragmatička funkcdja oStaje dominantna u odnosu na saznajnu. Naslovima pojedinih poglavlja u dovoljnoj meri ne odgovaraju ni sadržaji ni kompozicije; Izbor fragmenata ostaje nedostupan analizi, ah njihovo grupisanje i raspoređivanje može u najboijem slučaju da bude merilo neke posebne političke i etičke maksime, pouke i zahteva. Primedba se može staviti i pomenutom redosledu u istom smislu: svako poglavlje je, stilom i temama, potpuni reprezentant celog dela. Najzad, što je u neposrednoj vezi sa funkcijom koju bi trebalo da ostvaruje, ova činjenica iskazuje pregnantan i jasan stil, jednostavne logičke strukture, metaforičan i sugestivan. Vrednosni iedal svakodnevne pohtičke borbe je za Maoa besklasno komunističko dmštvo, gde je pojam komunizma zadržao i uobičajenu konotaoiju pojma socijahzma: „Komunizam je ujedno potpun sistem proleterske ideologije i novi dmštveni sistem” (str. 23). Značaj koji se pridaje ideološkom sistemu je za mar-

ksističku tradiciju ipak nov. Dalje: „Istorija čovečanstva je stalno razvijanje oblasti nužnosti u oblast slobode. Ovaj proces je beskrajan... U besklasnom se društvu borba između novog i starog, istine i laži nikada neće završiti” (str. 203). Imperativni aktivizam koji sledi iz ovog stava ostaje predominantna crta praktičkog politiokog odnosa, ili ga je, možda, moguće ovim objasniti. Teorijska pozioija Maovog učenja se određuje, u skici, samo prema marksizmu: to su stavovi dijalektičkog materijalizma u klasičnom obliku, dopunjenom političkim maksimama o njegovoj Masnoj prirodi i službi praktičnim interesima (str. 205). Zatim, njena je karakteristika deMarisanje za izvomi marksizam, a protiv revizionizraa. (Hruščov) i dogmatizma (str. 21, 227) i prihvatanje autoiiteta Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, ne kao teorijskih dogmi u formi opštih zakona, već kao metoda, vođstva za akciju (str. 306). Marksizam i kineska revolucija upoređuju se sa strelom i metom koju ova nalazi (str. 308). Na drugoj strani: „Idealizam i metafizika su najlakše stvari na, svetu, pošto Ijudi mogu priča- • ti gluposti koliko žele a da se; sve to ne zasniva na objektivnoj realnosti ili na njenom; proveravanju” (str. 212). Moguće kritičko razmatranje nema osobite svrhe, već samoc može pobuditi razmišljanje oc tome kohku praktičnu moć ra--. zvijaju stavovi ovakve teorijske eksluzivnosti. Borba unutrašnjih ih spoljašnjih supro- ; tnosti je univerzalni dijalekti-i čki zakon, kao u Masnoj i ide-; ološkoj borbi, dok njihovo je-c dinstvo, prema ovome, zadrža-r va relativan značaj (str. 214) ( Dihotomične podele karakterrr šu svaku pojavu. U p>olitičkoj c formulaciji treba zaoštravateJ postojeću situaoiju i učiniti dsJ neprijatelj prvi napadne; tii; me se osamostaljuje sopstves na pozicija. Aktuelna društvena praksa, ilii „praksa naroda”, jedini je dovoljan kriterijum valjanosti,i istindtosti teorije i date pohtiiJ ke uopšte. Ovoi praksu konsti i tuišu Masna borba, proizvodN na borba i naučni eksperimenn

1250