Гледишта

gmatizma i čaik liberalizma. Utdcaj društvene svesti na društvenu osnovu je značajan (str. 222). Stav: „Neka cveta Mljadu cvetova” trebalo bi da proklamuje relativnu autonomnost nauke i umetnosti _u svojim domenima; njibove _istine se dopunjuju ideološkim istinama (str. 303). To je novi model marksističke sholastike. Najzad, mteresantan stav sa dalekosežnim posledicama: svdko delanje je pre studija, ono ih stalno koriguje (str. 309); teorija je generalizacija već postojeće prakse. Tuđa iskustva se ne mogu nekritički prenositi na nove, speoifične okolnosti (str. 306). Krug je zatvoren. Mao Ce Tungovo ideološko i političko učenje izneseno u ovim fragmentima, ipak nepotpuno interpretiranim, spada u hteraturu o taktici i strategiji komunističke partije angažovane u borbi za osvajanje dominantne društvene pozicije. Ova vrednost se iscrpljuje na nivou efikasnosti sredstava u postizanju neposrednog ciIja socijahstičke revolucije. Teorijski aksiološki i naučni nivo ne može se ni u minimalnom zahtevu smatrati konstituisanim, itiko tu funkciju na razne načine ovo de-

lo vrši ili ima tih pretenzija. Ovaj nedostatak se sasvim jasno uočava u sukobu te misli ■ j sa savremenim društvenim : problemima, gde ona više ne predstavlja ni adekvatno sred- stvo objašnjavanja ni tispešno sredstvo predviđanja. Razlo- zi za ovo su višestruki; uski ; i teorijski okviii, statičnost, is- ključivost u odnosu na komplementama shvatanja, odvo- • jenost od problema iskustvenog polja (kao specifičnih, , preopštenost), neadekvatno zaključivanje. Maova misao se, iako gubi kontakt sa kineskom kultumom tradicijom, ne čdni ni dovoljno samosvojnom u odnosu prema klasičnoj marksistiokoj misli; ona e samo produžuje jednu njenu i tendenciju i realizuje je u no- vim društvenim i istorijskim r uslovhna. Razlozi koji je da- nas čdme mogućom uglavnom .i su vanteorijski; može se s tvrditi da se ona na taj način r falsifikuje, pogrešno interpre- mistifikuje; međutim,, njena nepotpuna teorijska za- -j snovanost i nesposobnost da- -j Ijeg otvorenog razvijanja, koje bitno određuje pohtička i konfiguracija dmštva, ostavIjaju joj svu odgovomost zas sudbinu koja ju je zadesila.

vojislav stojanović