Гледишта

ti kao aktivnost idejno-političkih usmerivača i boraca za perspektivu socijalističkog društva.

SKJ I POLITIČKI PLURALIZAM

Sa problemom vlasti, političkog i idejnog života povezano je i pitanje tzv. bespartijskog pluralizma, o kome se sve više govori. Kako uopšte shvatiti taj piuralizam? Očigledno da je reč o političkom pluralizmu. A kako je on moguć a da se ne pretvori u višepartijski sistem? Težnje za socijalističkim, višepartijskim političkim grupisanjem, premda su naučno, politički, sa gledišta razvoja socijalizma u našim uslovima neodržive, ipak su reakcija na neke stvarne probleme. Jer, i pored toga, treba razmišljati o tome da li u njima postoje elementi što traže više prostora za političko i misaono angažovanje, a da u hijerarhijskim odnosima, u veoma prisutnom mrtvilu mnogih organizacija, pasivnoj poziciji i faktički malim kompetencijama članstva, nisu mogli da se razvijaju u Savezu komunista kao idejno-političkoj organ izac i j i, nego su spontano težili samoorganizovanju van njegovih institucionalnih okvira. To je zapravo pitanje doslednosti i efikasnosti Saveza komunista u ostvarenju sopstvenih programskih ciljeva, njegovog praktičnog svakodnevnog odnosa prema tim ciljevima čiji humanistički sadržaj retko ko dovodi u pitanje. Jednom rečju, to je pitanje kvaliteta njegove avangardnosti. Nije toliko značajno ako „klasične" revolucionarne snage teže višepartijskom političkom organizovanju. To je, na neki način, i „normalno”. Ali od prvorazrednog je značaja kad težnje za većom političkom inicijativ- ? nošću, uticajem i obimom dejstva, koje se javljaju u krilu socijalističkih snaga, pa i Saveza komunista ne samo zbog idejnih nesnalaženja, zabluda i zaostajanja već i usled elemenata konzervativizma, zabetonirane svesti, političke neefikasnosti, tromosti i nedovoljne demokratičnosti organizacionih jedini- ca, rukovodstava ili pojedinaca Saveza komunista uzmu takve oblike političkih grupisanja, a ponegde i borbe za vlast (primer poslednji izbori) da faktički poprimaju neke karakteristike višepartijskogj grupisanja. To samo ukazuje na svu današnju složenost svega toga što nazivamo socijalističkim snaga-, ma. Međutim, veoma bi pogrešan zaključak bio das je to što se sada vrše takva politička diferenciranjas gde politički procesi privremeno dobijaju i neke pre-r vaziđene forme, samo po sebi dovoljno zas: izvođenje zaključaka da je reč o degeneraciji soci-i jalizma, i vraćanju ka starom društvu. U pitanju jef jedan specifičan momenat u razvitku naših poo

1092

ZORAN VEDOJEVIĆ