Гледишта

ku, mnogo većim posvećivanjem pažnje pitanjima odgovomosti, revolucionarne doslednosti i morala komunista nego što je do sada bio slučaj i stvaranjem Saveza komunista kao najjače teorijske i idejne snage, tako i rešavanjem naših najvažnijih draštvenih problema, naročito privrede i razvitka samoupravljanja. Jer ovi problemi, u još većoj meri nego unutarpartijski, prouzrokuju tendencije koje mogu da vode frakcijama, unutarpartijskoj i vanpartijskoj opoziciji. Da li će do toga doći zavisi kao i uvek kad se jedna revolucionama avangarda nađe pred bitnim društvenim problemima, od čvrstine unutrašnje političke snage, angažovanosti, jedinstva ciljeva i interesa a time i jedinstva svesti i akcije njenih pripadnika. Međutim, pored toga Savez komunista će uspešno eliminisati te težnje za „neformalnim” političkim grupisanjem unutar samih socijalističkih snaga jedino ako u većoj meri nego što je sada bude politička organizacija radničke klase. Njegovo političko okoštavanje, težnje za traženjem rešenja društvenih problema van njegovih okvira biće izrazitije prisutni unutar celine snaga koje teže socijalizmu, sve dok neposredni proizvođači ne budu dominirali u njegovim redovima od organizacije u osnovnim društvenim punktovima do najviših foruma. Istorijski ciljevi radničke klase mogu se ostvariti samo ako je ona što neposrednije prisutna: kako u samoupravnim procesima, organima i odlučivanju tako i u svim političkim organizacijama a posebno u Savezu komunista koji treba da se potvrđuje kao njena avangarda. To je takođe bitni uslov da Savez komunista bude sposoban da dosledno ideluje u pravcu realizacije samoupravljanja i sopstvene debirokratizacije. Tek tada, sa takvom strukturom svoga članstva, on može vezati za sebe sve ono što je progresivno u društvu, da, polazeći od bitnih ciljeva i interesa radničke klase i snaga koje ona okuplja koji su jedinstveni i sam bude jedinstven, dovoljno širok i otvoren za sve što stremi samoupravnom socijalizmu. Bez toga on ne može prevazići raskorak između proklamovanog i ostvarenog niti može biti onakva avangarda kakva ie potrebna danas našoj radničkoj klasi i našem društvu. Nama se sve oštrije postavlja pitanje odupiranja raznim, u novo ruho obučenim birokratskim i naraslim privatno-sopstveničkim i grupno-sopstveničkim tendencijama u privredi i društvenom životu. To sve više nameće potrebu definisanja takve političke platforme Saveza komunista koja će biti dovoljno široka za objedinjavanje razuđenih idejnih i političkih stavova na jednom demokratski širem planu, ali stavova usmerenih ka samoupravnom socijalizmu u

1094

ZORAN VIDOJEVIC