Гледишта

SLAVOJ ŽIŽEK: Ispitivanje sigumosti (I); K. H. VolkmanSchluck; Iz „Uvoda u filozofsko mišljenje"; JACQUES DERRIDA: De la grammatologie; Primedba redakcije. U PRIMEDBI REDAKCIJE stoji: ~U slovenačkom časopisnom životu nagomilao se niz pitanja zbog kojih treba započeti sa javnom raspravom i pronaći za njih što adekvatnija rešenja. Mnogo je činjenica koje govore u prilog tome _da postojeći časopisi na ovaj ili onaj način više ne zadovoljavaju, odnosno da naš časopisni život nije organizovan tako da bi odgovarao stvamim potrebama našeg duhovnog stvaranja koje se može i mora dzražavati baš preko časopisa. Dokaz za to su, prvo, sve one inicijative koje se ostvaraju u obliku zamisli novih časopisa van zvanično organizovanog časopisnog života. kao što su, npr., OBJAVE I ARTES, i koje neće moći da se zadovolje sadašnjim mogućnostima, već će pre ili kasnije zahtevati njima odgovarajući i ravnopravni položaj unutar redovne periodike. Tome treba dodati zahtev za časopisom KATALOG, sa čime je javnost već ranije upoznata, a koji se temelji na jasno izraženoj i skladnoj koncepciji, dalje blokiranje stvaralačkih sposobnosti Okupljenih oko KATALOGA može dobiti karakter i mačaj administrativnog nasilja. Ništa manje nepoznate nisu tešikoće i pitanja sa kojima se neprestano sukobljava naša sociologdja i filozofija, jer svi znamo đa, uprkos izlaženju MODERNE ORGANIZACIJE, u Sloveniji one nemaju dovoljno mogućnosti za pubiiciranje. I na kraju, poznato je i to da sadašnje prilike u čascpisnom životu blokiraju određeni broj naših kultumih radnika do te mere da se veoma retko ili se uopšte ne javljaju u časopisima, što znači da ne mogu, na odgovarajući način, shodno njihovim mogućnosrtima i pravdma, učestvovati u prirodnom kultumom životu, zbog čega je potpuno shvatljdvo to što su počeli tražiti mogućnosti za poseban časopis.

Takvo stanje prouzrokuje, prvo, nepotrebne i besplodne napetosti u kultumom životu, budi revandikacijske težnje, onemogućuje jasno strukturiranje kultumog prostora, iz čega se raogu roditi neadekvatne ocene i podozrenja, što može da bude osnova jedino za administrativno manipulisanje i stoga uzrok za stalno obnavljanje međusobne blokade. Veći broj sada aktuelnih pitanja ima svoje izvore i u neposrednoj prošlosti, to jest, između ostalog, u likvidaciji PERSPEKTIVA i nekadašnje redakcije SODOBNOSTI. Ipak, to ni u kom slučaju ne znači da je sadašnja problematdka nekakvo mehaničko obnavljanje nekadašnjeg konflikta i da rasprava o trenutnom položaju i sadašnjoj neadekvatnosti treba da se odvija u okvim nekadašnjih dilema i na osnovu ranijih ocena i merila. Nastojanje za razrešenjem današnjih pitanja nije i ne može da bude nastojanje za revizijom ranijih sporova i odluka... Sve dok ne bude promenjen opšti položaj periodike, PROBLEMI će morati da obavljaju više funkcija i zadataka koji su međusobno nespojivi i neće moći da stvamo udovoljavaju ni jednoj od stvaralačkih inicijativa koje u ovom časopisu traže pribežište. Međusobno blokiranje interesa i potreba sada je donekle smanjeno, ali još nije otklonjeno. Zato se može reći da su u sadašnjem trenutku blokirani i postojeći časopisi te, prema tome, i ono što već egzistira, što već imamo, ne može uspešno izvršavati svoje zadatke. U ovom trenutku, dakle, nije reč samo o tome da se sve stvaralačke potrebe raogu na odgovarajući način i ravnopravno afirmisati u okvim periodike, već je reč i o nečem dmgom: kako postići da periodika stvamo obavIja ono što je njen zadatak... Time je istovremeno rečeno i to da je krajnje vreme da se odreknemo starih predstava o ustrojstvu, značaju i načinu delovanja časopisa. Periodiku

1436