Гледишта

S jedne strane, revoluciocaama vlast koristila se monopolom ekonomske moći da bi razvila matenjalne i društvene preduslove socijalističkih odnosa proizvodnje (industrijalizacija i stvaranje razvijene rađničke klase), i da bi u toku stvaranja tih preduslova uspostavila elemente socijalističkih odnosa proizvodnje ili bar ograničila, odnosno suzbila elemente najanmog rada. U tom smislu, okonomska moć revolucioname vlasti upotrebljavana je da se obezbedi zaposlenost i socijalno-ekonomska sigumost radnika i suzbiju za radnike najnepovoljnija dejstva tržišta radne snage; da se osigura neophodan dohodak radnika, smanje društveno-ekonomske nejednakosti, daprinese razvoju zaostalih delova radničke klase i društva i suzbiju za radnike najnepovoljnija dejstva najamnine; da se osigura zdravstvena zaštita, penzije, školovanje i stambena izgradnja iz društvenih fondova, da se suzbiju za radnike najnepovoljnija dejstva otuđivanja viška rada i sl. Revolucionama vlast upotrebljena je da se stvore uslovi za razvoj radničkog samoupravljanja, da se konstituišu početni oblici radničkog samoupravljanja i pravno-politički osigura njihov razvoj, da se zaštite radna i samoupravna prava radnika itd. U tom smislu, revolucionama vlast poslužila je kao „porođajna košuljica” radničkog samaupravIjanja, kao zaštitni omotač njegovih početnih oblika u kojima radnici još nisu bili u stanju da sopstvenim odlukama, na bazi autonomne ekonomske moći, ostvaruju svoje bitne neposredne i perspektivne ciljeve. Bitno socijalistička tendencija u odncsima proizvodnje razvila se iz ove revolucioname strane socijalističkog etatizma. Ova tendencija izražava se ukoliko radnici, uđruženi u samoupravne organizacije, stiču kontrolu nad materijalnim i društvenim uslovima sopstvene i zajedničke delatuosti, u svom interesu razvijaju i racionalno se koriste čimocima proizvodnje, samoupravnim odlukama opredeIjuju raspodelu vrednosti i upotrebu akumulirane vredno sti, i u skladu sa proširenom reprodukcijom materijalnih i dmgih činilaca proizvodnje unapređuju uslove svog života, razvijaju svoje sposabnosti i zadovoljavaju sve razvijenije potrebe. Saglasno razvitku te tendencije, razlaže se monopol ekonomske moći, a ekonomska frmkcija revolucicname vlasti usmerava ka stvaranju uslova za uspostavljanje ekonomske moći samoupravno udruženih radnika. Međutim, sooijalistički etatizam imao je od početka i đrugu stranu, iz koje je proistekla tendencija suprotna bitno socijalističkim elementima u ođnosima proizvodnje. Stvaranje materijalne osnove socijalizma u privredno nerazvijenom dmštvu tražilo je masovnu upotrebu radne snage sa visckom stopom viška rada. Za razvoj neophodna akumulacija velikog dela stvorene vrednosti vršila se u uslovima niske produktivnosti rada, pa su zato niske radničke zarade bitno ograničavale potrebe i sposobnosti, celokupnu delatnost i život rađnika, a to je povratno uticalo na održavanje niske produktivnosti i niskih radničkih zarada. Ti ekonomski odnosi doveli su do razvitka i struktu-

1474

■'RAKOVICA”