Гледишта

stvamom odnosu kulturnih vrednosti štaviše, „laka kultura” na tržištu mnogo bolje prolazi od ozbiljne sledi zaključak da tržište ne vrši uvek uspešnu selekciju kulturnih usluga i da, prema tome, ne može obezbediti potpuno ostvarenje svih ciljeva kultumog razvoja. Kako tržište posebno podstiče sve one kulturne usluge koje imaju karakter zabave i kako relativno loše prolaze upravo one uslugc koje najviše doprinose osposobljavanju radnih Ijudi i povećanju njihove efikasnosti u pnvrednom i političkom životu, očigledno je da društvena intervencija mora, pored ostalog, da deluje na struktum tražnje, i to u smislu unapređenja onih delatnosti koje daju usluge od opšteg dmštvenog značaja. Tržišna kretanja delovala bi u pravcu formiranja takve kompozicije kulturnih delatnosti kojima bi nedostajali toliko neophodni pozitivni indirektni efekti ili kod kojih bi ti efekti bili nedovoljno izraženi. To utoliko pre što su, u celini uzeto, kulturne potrebe nedovoljno razvijene 3). Nedovoljno razvijene potrebe ne mogu obezbediti stmktum tražnje koja bi kultumi razvoj učinila sasvim konzistentnim sa društvenim ciljevima, tržišni odnosi zasnovani na relativno niskom kulturnom nivou mogu u sferi kulture da produkuju razne deformacije, a deformacije u kulturi kako ističe Supek 6 ) nužno izazivaju deformacije u političkom sistemu i drugim važnim oblastima dmštvenog života. Za analiziranje načina funkcionisanja tržišta u domenu kulture od velikog je značaja saznanje da obim i stmktura tražnje za kulturnim dobrima i uslugama ne zavise samo od kvaliteta i asortimana tih dobara i usluga, nego i od mnogih faktora koji deluju van uže definisane sfere kulture, a koji bitno utiču na odnos potrošača, pa i radnih organizacija, prema kulturi. Poznato je da sistem obrazovanja veoma mnogo utiče na formiranje svesti kako pojedinaca tako i širih društvenih grupa, pa i dmštva kao cehne. Odnos prema kulturi velikim delom je opredeljen upravo vrstom i kvalitetom obrazovanja koje se može dobiti u datoj dmštvenoj sredini, a od tog odnosa zavise ne samo suštinske karakteristike r ? zn j e za kulturnim uslugama, nego i mogućnost tržišta da, orijentišući se prema tražnji, obezbedi realizaciju ciljeva kulturnog razvoja. Prema tome, delovanje tržišta u domenu kulture nije nezavisno od razvojnih procesa van kulture i, stoga, eventualno jaće orijentisanje na tržište kao regulator kulturnog zivota nužno pretpostavlja da su u oblasti sistema obrazovanja i u dmgim oblastima prethodno izvrili inicirane, sve one promene od kojih zavisi da li će tržište u kulturi dati poželjne rezul-

osnoviS’^n’lf. 1 ?^” 16 « 5 raz y°l a društveno-ekonomskih odnosa i materijalne br. 27^,d k l2 Tx 1967^ Parat 1Z Blltena Sabor a Hrvatske i Izvršnog vijeća, 6 ) Rudi Supek, „Sociologija i socijalizam”, „Znanje”, Zagreb, 1966, s. 80.

1635

TRŽIŠTE I KULTURA