Гледишта

2. EKONOMSKE KARAKTERISTIKE KULTURNIH DELATNOSTI I NEKE NJIHOVE IMPLIKACIJE KULTURNIH DELATNOSTI I NEKE NJIHOVE IMPLIKACIJE

Da bi se potpunije sagledali svi važniji efekti tržišta u sferi kulture, neophodno je da se razmotre sve specifičnosti kulturnih delatnosti koje utiču na funkcionisanje tržišta, a ponašanje kulturnih ustanova čine, u nekim bitnim aspektima, različitim od ponašanja privrednih organizacija. Naročito je važno da se što preciznije odredi mera u kojoj pojedine specifičnosti kulture narušavaju one ključne pretpostavke na kojima se temelje zaključci o efikasnosti tržišta u alokaciji privrednih resursa. Na osnovu takvog jednog istraživanja mogu se dobiti dodatni elementi za ocenu tržišta kao mehanizma za regulisanje kulturnog razvoja. 3 oznato je da se defekti tržišta javljaju kao rezultat eksternih ekonomija, ekonomije obima i elemenata monopolskih struktura. ekonomije predstavljaju, svakako, najozbiljniji defekt kad su u pitanju kulturne delatnosti. To su oni pozitivni indirektni efekti koji se javljaju kao rezultat odluka i akcija kulturnih ustanova, a koji su od značaja za privredu ili dmštvo kao celinu. Kako se ti efekti ne manifestuju kao povećanje dohotka onih subjekata koji donose odluke i kako ih oni ne uzimaju u obzir prilikom dimenzioniranja svojih aktivnosti, to će te aktivnosti imati obim koji je manji od optimalnog i koji, prema torae, nije u skladu sa racionalnim zadovoljenjem društvenih potreba. U oblasti kulture mogu se identifikovati tri vida eksternih ekonomija. To su, pre svega, eksteme ekonomije u sferi potrošnje, zatim eksterne ekonomije u oblasti proizvodnje kulturnih usluga pri čemu su odgovarajući efekti ekstemi sa stanovišta subjekta koji donosi odluke, ali ne i sa stanovišta cele oblasti kulture i, najzad, to su oni pozitivni efekti koje razvoj kulture ima na sve druge oblasti dmštvenog života, a koji ne rezultiraju u povećanju dohotka bilo onog subjekta koji je doneo datu odluku, bilo nekog drugog subjekta u sferi kulture. ksteme ekonomije u oblasti potrošnje kulturnih dobara i usluga javljaju se kao rezultat činjenice da pretpostayka, prema kojoj je blagostanje pojedinca funkcija samo njegove potrošnje prestaje da važi aproksimacija stvarnih zbivanja kad je u pitanju potrošnja kulturnih usluga. Očigledno je da svaki pojedinac ima koristi ne samo od sopstvenog kultunmg uzdizanja nego i od uzdizanja Ijudi sa kojima živi i radi; uzdizanje drugih Ijudi koje se, naravno, manifestuje kao potrošnja kulturnih usluga stvara, pre svega, ambijent u kome se ugodno oseća svaki kultumi čovek, a zatim stvara

1637

TRŽIŠTE I KULTURA