Гледишта

dr milivoje trklja

Izvršiti tako krupnu promenu kao što je uvođenje progresivnog oporezivanja ličnog dohotka iz radnog odnosa predstavljalo bi zaista veoma delikatan podunvat, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što bi se time, tako reći, potezom pera, izmenio za više od 3,5 miliona građana onaj deo ličnog dohotka koji mogu koristiti za zadovoljenje ličnih potreba. A to bi bila samo jedna, i to ne i najznačajnija, posledica uvođenja progresivnog oporezivanja ličnog dohotka iz radnog odnosa. Naša je namera da se problem koliko-toliko sagleda s najbitnijih aspekata, da se razmotre najznačajniji razlozi za i protiv progresivnog oporezivanja ličnog dohotka iz radnog odnosa i razjasne bar neke dileme povodom toga. I ra o pitanje u razmatranju opravdanosti progresivnog oporezivanja ličnog dohotka iz radnog odnosa tiće se osnovnog načela po kome se konstituiše ili treba da se konstituiše sistem zahvatanja sredstava za opštu potrošnju. Odgovorom na ovo pitanje ujedno se pruza i jedan od najznačajnijih argumenata za ili protiv ovakvog oporezivanja ličnog dohotka. Osnovno načelo po kome treba vršiti oporezivanje u nas jasno i precizno je formulisano u Smernicama. Naime, u Smernicama se zahteva ~da se kroz celokupni sistem oporezivanja obezbedi doslednije ostvaJ, IV i^ n J e na^ a svi gradani, koji stiču viši lični donodak, više i doprinose podmirivanju zajedničkih potreba , što sasvim logično implicira zahtev da

DILEME O OPRAVDANOSTI PROGRESIVNOG OPOREZIVOG LIČNOG DOHOTKA OPRAVDANOSTI PROGRESIVNOG OPOREZIVANJA LICNOG ĐOHOTKA

1663