Годишњак Астрономске опсерваторије Универзитета у Београду

ПИ а а А

РА У

Географски положај

Астрономске Опсерваторије Универзитета у Београду. Coordonnées Géographiques de l'Observatoire Astronomique de Belgrade.

Географска ширина — Latitude : . 447. 49. 274 северна — nord. Географска дужина — Longitude : 15. 217, 52,6 источна — est. (приближна вредност — valeur approchée) 20°. 28. O9” .

Ово је географски положај стуба са кога су обављена посматрања на астролабу са призмом, а на коме ће се монтирати нови меридиански круг. Ces coordonnées sont celles du pilier, déstiné à porter la petite lunette méridienne,

qui fut utilisé également pendant les observations à l'astrolabe à prisme.

Астрономски знаци, скраћенице и дефиниције. — Signes et abréviations.

Сунчев cucrem. — Système solaire. © Cyaue — Soleil 4 Марс — Маг5 € Mecen — Lune 9. Jynurep — Jupiter 5 Mepkyp — Mercure ћ CaTypx — Saturne Q Benepa — Venus & Ypan— Uranus 5 Земља — Terre Y Henryx— Neptune

4 Конјункција — Conjonction: je положај двају тела која имају исту лонгитуду.

7) Квадратура — Qudrature: је положај двају тела чије се лонгитуде разликују за 90".

4 Опозиција — Оррозоп: је положај двају тела чије се лонгитуде разликују за 180.

2 Узлазни чвор — Моепа азсепдап!: је тачка у којој стаза једног тела сече раван еклиптике прелазећи из јужне у северну полукуглу.

& Craasnu uBop — Noeud descendant: је тачка у којој стаза једног тела сече раван еклиптике прелазећи са северне у јужну полукуглу.

Перихел: је тачка на путањи једног тела у којој је оно најближе Сунцу. Афел: 5 "ог 5 . и „ » » » » Најдаљеод Сунца. Перигеум: а -. » 5 » » » _»„ » Најближе Земљи. Апогеум: У. = » о +» » » „ Најдаљеод Земље. Апекс : је тачка на небеској кугли у правцу које се креће Сунце.

Паралакса: (дневна) је угао под којим се са једног тела види полупречник

Земље; (годишња) је угао под којим се са једног тела види полупречник Земљине путање.

Прецесија:: је стално померање (око 50“,26 за годину) еквинокцијских тачака, проузроковано дејством Месеца и Сунца на Земљу.

Нутација:: је периодично (18 г.) померање Земљине осовине око једног средњег положаја, а потиче у главном, из дејства Месечева на Земљу.

Аберација: је појава која наступа услед тога што брзина Земљиног кретања

није занемарљива величина према брзини којом се светлост распростире и манифестује се у привидном скретању зракова светлости.

Астрономски Годишњак II