Годишњак Берзе = Аnnuaire de la Bourse = Jahrbuch der Belgrader Börse : за 1905 годину. Год. 3

јако закључивање послова: непосредно, између пролавца и купца, _ и посредно, преко берзитог посредника. Тиме је изведена шира организација понуде и тражње тако, да је сваком продавцу дата могућност да се обраћа, било посредно преко берзиног посредника, било непосредно, свима. купцима и обрнуто, сваком купцу, да се обраћа свима продавцима. Али је основно начело рада на Берзи, да се сваки налог извршује јавно путем ИЗВИ_кивања, те да сваки закључак, буде резултат јавне понуде. и тражње, и да онда и средњи дневни курс буде израз стварне понуде и тражње тога дана. Но баш у том погледу дешавали су се сукоби, | и то двојаке врсте: прво, што су појединци полагали право на уредан закључак, и ако он није постигнут јавном понудом и тражњом, и друго, што су појединци сматрали да својом. понудом односно тражњом могу произвољно“ располагати и да могу, према томе, закључивати продају од-= _носно куповину мимо налога, који су на пребиваоници већ нотирани или мимо истовремених усмених налога.: Ова пракса. могла би бити штетна по појединце, тиме, што би им ускратила њихово прече право на закључак посла, али би она могла штетно утицати и на кретање берзанске тенденције, нарочито. у приликама, кад би појединци, или више њих у заједници (картел), имали рачуна да споразумно финтирају закључке и да на тај начин вештачки издижу или обарају куре.

Управа Берге није могла остати равнодушна, пред тим појавама, које у осталом нису непознате ни на великим светским берзама, те је на основу права, које јој даје закон о јавним берзама и Статут Берзански, учинила допуну у чл. 4. и 10. Узанаса поменутом својом одлуком, не крњећи њоме ни уколико слободу кретања и рада на Берзи. Као што се из саме одлуке види, њоме је признато првенство налозима са повољнијом

1 Ево за оба случаја по један пример:

а, Продавац А. нуди 500 наполеона по 06 85, општа понуда је у том тренутку 20:82, и купац Л. ппак узима од А. по 20:85. Купац није нотирао тражњу по 20:85, нити је исту јавно извикивао, и стога продавци са понудом од 20:82 полажу прече право на закључак.

6, На пребиваоници је нотирана као највиша тражња за 8500 фор. А 5:66: међутим, купац И, који нема нотираног налога, тражи усмено 5000 фор. по 5:661/2, п продавац М. даје по 5:661/2. п ако је на пребиваоници нотирана скупља тражња за 1/2 крајцаре. 0 тога берзин посредник оспорава тај закључак, тражећи, да продавац најпре покрије тражњу у 8500- фор. а 2:66.