Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 133

ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА.

Државна Хипотекарна Банка Краљевине-С. Х. С. основана је законом од 16. августа 1862. год. под именом Управа Фондова, које је име задржала све: до'1922. године. Ова Банка нема свога капитала, већ оперише државним и приватним новцем који јој је поверен, а држава сноси одговорност за сва њена дуговања. Банка је основана да администратира фондове и имања који су јој били поверени од државе, самоуправних тела, цркава, и других јавних и приватних институција. Банка издаје: уложне књижице, и новчане обавезе, прима улоге, авансира новац на зграде, даје зајмове на подлогу државних папира загарантованих државом, есконтује менице, издаје зајмове самоуправним телима на подлози имања или прихода, али такви <е зајмови морају амортизовати у току од педесет година.

Државна Хипотекарна Банка је овлашћена да врши инвестиције на бази прве интабулације на зграде у варошима које су подигнуте по плану у смислу грађевинског закона, и на земљу у висини вредности земље неподразумевајући ту вредност усева. Интабулација несме прећи 50% вредности објекта на који је стављена. Инвестације се не могу правити у руднике, непродуктивној земљи, у имању чија се вредност не може оценити, у имања која су ситуирана на острвима или поред река и која се према томе могу · поплавити. Процене имања врше банчини процениоци. Банка је обавезна да осигура против пожара све грађевине које служе као гаранција за њене зајмове. Сви се зајмови морају отплатити у току од 32 године у полугодишњим отплатама унапред. Интересну стопу одређује Управни Одбор, Банка може да опозове ма који зајам пре него што стигне рок за исплату, ако вредност гаранције опадне и ако се не да каква друга гаранција.

Управни Одбор се обично састоји из 11 чланова. Од ових петорицу бира Народна Скупштина, једног Народна Банка, а двојицу државни Пољопривредни Савет. По једног члана делигира Државни Савет и Универзитетски Савет. Једанајсти је члан Директор Банке. У ствари Управни се Одбор састоји од пет чланова. Поред Управног Одбора постоји и Надзорни Одбор, који се поставља Краљевским Указом на предлог Министра Трговине и Индустрије.

Централа Државне Хипотекарне Банке налази се у Београду, а филијале се налазе у Чачку, Зајечару, Скопљу, Смедереву, Сплиту, Ваљеву, Шапцу, Јагодини, Пожаревцу, Нишу, и Новом Саду. На случај потребе филијале се могу отворити и у другим местима.

Управни Одбор припрема сваке године закључне рачуне т. ј. биланс и рачун губитка и добитка, које доставља Надзорном Одбору на преглед и оверу. Чиста добиг дели се на следећи начин: 9%, иде Управи и чиновницима Банке, од остатка 209 се додељује резервном фонду све донде док не достигне износ најмање од 10.000.000 динара. Када резервни фонд достигне овај минимум, онда целокупна добит, по одбитку напред поменутог 9% иде у државну касу. Резервни фонд служи ради покрића евентуалних · дефицита. Резервни фонд у 1924. години износио је Дин. 9,783.167.

Подела чисте добити у периоду од 1919. год. до 1924. год. закључно изложена је у следећој табели: |

• Управном Одбору Вишак за дри чиновницима: Резервни фонд: жавну касу: Свега

1919. 844 818 1,730 753 6,923.014 9,498 645