Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

ЕУ

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 83

Литература: М. Петровић, Финансије и Установе обновљене Србије до 1842, 11897, 11 1898, 111 1899; С. јовановић, Уставно Право (1907 и 1924); Др. М Недељковић, Наука о Финансијама (1923); Др. М „Стојадиновић, Немачки Буџет (1912). Dr. M. M.C.

НЕ ТОСРЕДТМ пОРГЗ".

Политичком уједињену нашег троименог народа није могло да следује изједначење и јединство законодавства у опште, а финансијског напосе.

Аустро-Угарска Монархија с обзиром на њен састав морала је да води и специјалну пореску политику. Тако у покрајинама које су биле под доминацијом Аустрије био је у снази један, у онима под Угарском други порески систем, док је за Босну и Херцеговину важио специјалан босански порески систем. Сем тогау Србији су била на снази два пореска система, један који је важио за територију Србије пре балканског рата и други за присаједињене области Стару Србију и Мекедонију, док је Црна Гора имала свој специјалан порески систем, тако, да смо пи после уједињења у нашој држави имали у примени 6 разних пореских система. Али убрзо српски порески закон је проширен на Црну Гору, Стару Србију и Македонију, тако да ми данас имамо на снази 4 различита пореска система, који се један од другог разликују и у материјалном и у формалном погледу. Велика различигост ових пореских система није пружила могућност да се један од тих пореских система, пошто би се извршиле потребне коректуре, прошири на целу земљу, а политичке прилике нису дозволиле да се спроведе коренита реформа наших непосредних пореза и да земља добије порески закон, који би важио за целу територију а који би у себи задржавао све принципе доброга порезивања.

Ово су ти различити системи:

!. СРБИЈА, ЦРНА ГОРА, СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА.

У овим је покрајг нама на снази систем реалног порезивања по приносу који се састоји из следећих облика:

1. Порез на земљиште.

Основица је или површина земљишта (просторност) или њена вредност Пореска је стопа: 0,50% од вредности, односно 0,50 0,60 1.—, 1,50, 2-—, 3.и 4.— динара од једног хектара.

2. Порез на зграде.

Основица је бруто приноса годишње кирије. Пореска стопа износи: 8% на кафане, механе и у опште јавне зграде за увесељавање, 4% за дућане, магазе, млинове, воденице, стругаонице и трговачке зграде с оборима, из% за зграде за становање, фабрике, купатила и др.

3. Порез на принос од капитала.

Пореска је основица добивени принос. Пореска је стопа до 2.500

динара 6% , од 2.500 до 6.000 дин. прогресивно до 10% , и преко ове суме 10% . 4. Порез на принос од радња.

Пореска је основица чист принос радње или предузећа. Пореска је стопа: а) за предузећа и занимања извозничка, занатска и неких ситних радња и занимања за дневне животне намирнице 2—5% , а 6) за све остале 3, 5—7%.