Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

88 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

"4. Ванредни прирез.

За 1923 и 1924. годину установљен је привремено ванредни прирез на разрезану укупну суму непосредних пореза са свима државним прирезима. Овај прирез износи: код свих врста пореза на земљиште изузев у Србији и Црној Гори порез на варошке плацеве, баште и баштованџинице, 5 динара на сваки динар пореза и приреза, код свих осталих облика непосредних пореза на варошке плацеве, баште и баштованџинице у Србији и Црној Гори, 30% т. ј. 30 динара на сваки сто динара пореза и приреза.

Да бисмо имали јасну слику о приходима непосредних пореза, изнећемо суму наплаћену за поједине године од ослобођења до данас. Тако, наплаћено је непосредних пореза за 1919—20. год. 113,304.804.48 динара, за год. 1920—21, 258,064.422,17 динара, за 1921—22. год. 581,840.393.17 динара, за 1922—-23. год. 687.616.133,91 динар, за 1923. (од 1. јуна до 31. децембра 1923. год.) дин. 896,794.889.80 и за 1924. целу 1,412.912.421,11 динара.

Међутим за 1924—25. год. предвиђен је приход у буџету од непосредних пореза у суми 1,369.351.557 динара.

Ова је цифра оволико велика с тога што је овде и ванредни прирез за целу 1924. год.

РАД НА РЕФОРМИ НЕПОСРЕДНЕ ПОРЕЗЕ.

| Ова разноликост пореских система учинила је да се порески терети неравномерно распоређују, што се противи нашем уставу. Исто тако и пореска је администрација, услед разноликости отежана тако да су наши непосредни порези слабо продуктивни јер буџет државних прихода једва хране са 10%.

Стога се приступило изради законског предлога за изједначење непосредних пореза.

Предлог општег закона о непосредним порезима био је готов још почетком друге половине 1922. год. и упућен 3. августа 1922. године Народној Скупштини на озакоњење. Али политичке прилике нису дозволиле да се оснажи. С тога је у два маха прерађиван, тако да је израђено 3 предлога. Трећи предлог Мин. Финансија узет је за базу пореске реформе. Према њему наш будући порески закон предвиђа мешовити порески систем који се састоји из следећих пореских облика.

1) Пореза на приход од земљишта.

Предмет пореза је свако земљиште на територији Краљевине која се обрађује, или се може обрађивати. Порез плаћа стварно држалац земљиште а основица му је, катастарски чист приход прорачунат по бонитету и култури на површини од 1 хектара (културе су следеће: њиве, вртови и воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, планине, шуме, рибњаци и језера, — а деле се по бонитету највише на 8 класа). Пореска је стопа 20% катастарског чистог прихода.

| 2) Порез на приход од зграда.

Предмет пореза су све зграде намењене за становање или другу какву трајну употребу. Због станбене кризе, ново подигнуте зграде у местима где влада иста, ослобођене су плаћања пореза за 5—10—15 година. Порез плаћа фактични држалац зграде, а пореска је основица стално погођена кирија, односно вредност кирије која се плаћа за најближи сличан