Годишњак Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца за 1926 год.

МЕНЕ

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 95

За 6. месеци буџ. године 1923—24. наплаћено ... 277.206.717.07 дин. За 6. месеци буџ. године 1924—25. наплаћено _ ... 287.362.732.06 дин. У 1924—25. год. више наплаћено ... 10,166.014.99 дин.

Горе показани мањак није стваран, јер извесни произведени трошарински предмети плаћају државну трошарину по обрачуну и то месечно, двомесечно или тромесечно.

ДРЖАВНИ ДУГОВИ.

Србија је прве своје државне зајмове начинила седамдесетих година спремајући се за рат противу Турске, за своју независност. Ти су зајмови били ови: 1876. Зајам код царско-руске владе, у суми од 2,350.000 дин. (200.000 дуката цесарских) ал пари, са 6%, интереса и 2% отплате годишње; 1876. Српски Народзи Зајам — принудни унутрашњи репарациони зајам, расписан у суми од 12,000.000 дин.; 8% интереса; исплата ал пари, требала да буде после 5 год.; 1876. Зајам у Русији, у суми од 3,720.000 кредитних рубаља (8,533.834.59 дин.) са 6% (од 1881. по 5% интереса) по емисионом курсу 79.80 рок амортизације 25 год.

После добијања независности, Србија је морала најпре, по одредбама Берлинског Конгреса, да сагради железницу Београд—Врање и НишЦариброд. Сем тога имала је да реши аграно питање у новоослобођеним окрузима авансирање откупнине беговима, да преоружа своју војску и да изврши читав низ других задатака на своме преуређењу. Услед тога она закључује, током времена, ове зајмове:

1881. Жељезнички зајам закључен са француском банком Опгоп ФДепвгаје, као посредником емисије, у номиналној суми од 90.000.000 дин. са 5% интереса; емисиони курс 71. 4% рок амортизације 50 година, отплата гарантована чистим приходом железнице која се имала сагра-

_ дити из овога зајма, затим ђумрука (царине) и евентуалним грађанским

данком. (порезом); ове приходе прикупљала је једна нарочито установљена „специална каса“, која је стајала и под надзором поверилаца. 1881. Лутриски Зајам закључен са истом банком, у номиналној суми од 33,000.000 по курсу 77.50, интерес на купоне 3% (1895. сведен на 2%) а даљих 2% употребљавано за згодитке; рок амортизације 50 год. фундирање и „нарочита каса“ као горе; 1882. Зајам за наоружање, за који је заложен Монопол соли; закључен са Англо-банком у износу од 5,600.000 дин., ал пари са 6% интереса, амортизација у року од 15 год.; ануитет се подмиравао из закупнине монопола соли који је истој банце био дат у закуп; 1882. Аграрни Зајам закључен са Париским Контуаром за Есконт и бечком Лендер-банком, у номиналном износу од 8,403.000 дин., емис оним курсом 11.4%, 5% интереса, амортизација за 25 година „нарочита каса“; 1884. Српска Рента („Златна Рента“), закључена ради исплате привремених дугова са горње две банке, у номиналном износу од 40,270.000, 5% интереса, емисиони курс 61%, амортизација 70 година; фундирање приходима од такса и крчмарине; „нарочита каса“; 1885. Дуванска Рента, закључена са исте две банке, за потребе рата (са Бугарском), номинала 40,000.000, емисиони курс 62.5%, интерес 5%, амортизација 40 година; за гаранцију заложен приход дуванског монопола, и створена „нарочита каса“; 1885. Железнички Зајам закључен са Контоаром у номиналних 30,000.000,

под истим условима као и серија А; 1886. Железнички Зајам закључен