Годишњица Николе Чупића : Књига XXXVII

8

Годишњица

мија не избије на развође Колубаре и Западне Мораве, т. ј. на линију: Проструга —Рајац—Сувобор—Маљен, и не овлада њоме. Према томе, и напори I Армије управљени су овога дана на то, да се што пре овлада овом линијом, која отвара врата у долину Колубаре и правац главном нашем операциском објекту Ваљеву. Напади 111 Армије и Ужичке Војске као суседа, имали су да обезбеде бокове I Армији и да је снажно помогну у њеној пробојној акцији. У овоме погледу била је нарочито важна акција Ужичке Војске с обзиром на то, што би непријатељ овлађивањем њених положаја компромитовао офанзиву I Армије, ма како ова била успешна. Јер, Ужичка Војска затекла се на последњој линији положаја са које је још била у могућности да штити леви бок и позадинуЈ Армије, ату је улогу она врло добро извршила. Ужичка Bojcka енергичним нападом противу три непријатељске брдске бригаде, поглавито у северо-западном правцу, овладала је овог дана пред вече линијом: Прањанска црква —Рујевица (к. 583) —Годун (к. 711). Покушаји да се овај успех прошири у току ноћи 20/21 новембра нису успели. У почетку потпуно изненађен, непријатељ је у току дана и ноћи многим контранападима покушавао да заустави надирање Ужичке Војске, али није успео. При томе су нарочито запажени његови напори противу десног крила ове војске, у циљу да изманеврује положај I Армије и да загрози Чачку, чиме би општи положај свију армија био доведен у врло критичан положај. I Армија, предузевши напад у 7 часова, потпуно је била изненадила непријатеља пред собом,