Годишњица Николе Чупића : Књига XXXVII

28

Годишњи. ца

нико не би могао ни помислити, да једна војска са тако дугим повлачењем под најтежим приликама уопште, са опалим моралом, врло великом оскудицом у материјалним потребама свију врста (оделу, обући, логорској опреми, поглавито у артилерији и артилериској муницији) као и ужасни лични утисци о нечувеним свирепостима, којеје непријатељ починио над нашим становништвом и имањем у заузетој области, може да се моментано прибере, заустави елан победоносног непријатеља, па после кратког времена свом силином и енергијом да се баци на њега и извојује један од највеличанственијих успеха у нашој ратној историји. Тада, када су сви наши непри'атељи, па чак и пријатељи, мислили, да од нас нема ништа, и да је Србија пропала за навек, наједанпут, као гром из ведра неба, пуче глас по Европи, да смо ми до ноге потукли аустро-угарску Балканску Војску под командом фелдцајгмајстера Потиорека, и да смо дефинитивно очистили нашу земљу од непријатеља. Све је било запањено од куда се овако магновено створи један најмање очекиван обрт. И заиста овако нагао преокрет из једне крајности у другу редак је и врло карактеристичан и поучан пример у ратној историји. Морално стање код наше војске у очи Битке на Колубари представљало је велику кризу, коју је требало пребродити брзо и вешто; иначе катастрофа је била неизбежна. Наша Врховна Команда, потпуно поимајући овај тежак и веома судбоносан моменат, предузела је одмах и са највећом енергијом све потребне мере, да непријатеља прво у његовом надирању заустави, потом да се поврати опали морал код