Годишњица Николе Чупића

6. Сазива пријатеље, и дочекује путнике и намернике те их гости што може боље, као на највеселији дан у години.

Крено име није светковина, лична, него кућанска, породичка: оно остаје од оца сину, а од сина унјкЕу.

Светац, кога слави једна породица, сматра се као најближи и најбржи заштитник њезин. Њему се она моли, њим се најчешће заклиње,“ и кроз њега се нада, да добије од Бога оно што жели.

Крено се име врло ретко и врло тешко мења; али се може догодити да се ко у тешкој болести, или у великој невољи, замоди и Ком другом свецу кога не слави, па да добије лакост или помоћ. Такав човек

1 „Свети оче Николаје, путниче, чудотворче, моје Крсно им е, помози ми: на путу, на суду, на тамној ноћи, на чарној гори, на мутној води; на уранку, на подранњу, на бјеломе данку, и на сваком страшном мјесту.“....

Кнез Милош, у својој молитви.

3 „Крснога ми имена! — Мога ми Светога! — најчешћа, је влетва у Срба. -— Један пријатељ из Тимочке Крајине пише ми ово : „Кад Србин рекне : „„Гако ми Светога дранђеда, вога славим,““ слободно га, после тога, не зови на суд: онако је како ти се завдео.“ Ово исто тврде и из других крајева. А таво је било и у старо време: ево једног доказа :

Године 1891, Априла, 15, Бељав жупан и војвода РадичСанковићи, браћа, у писму своме Дубровчанима, веле... фесмо прнсеглн ндшомћ Екромћ н доршомћ н нашега отуда н роднтелћ нашихћ НО скетЕмћ ркемћ н прхамгеломњљ Миханломћ, идшнмн крствивин нменн, да

_ створнмо, н скршимо, н терднио звсе (место вћсе) пнсано ор снон повели“ .....

Даље, кунући онога који би ову повељу погавио, куну га с оба ова, свеца, својим Крсним именима (Мопишепба бегђтса, стр. 219).