Годишњица Николе Чупића

100

Ако се пажљиво разгдедају прилике онога доба, кад је Хришћанство унесено међу Србе,'наћи ће се да ово причање није за одбацивање. Највећи број Срба примио је веру Христову од цариградских свештеника, а грчка црква, у оно доба, била је много либералнија, од римске. Она се, као што је познато, чак бринула да свлопи за Готе азбуву Улфилину, за Словене Ћирилову, а за оне Турке, који су се били наседилн дуж Вардара, преводила је она свето писмо на турскотатарски језик", докле се у Риму бројало у јерес одступање од три освећена језика (латинског, грчког, и јеврејског); и служење литургије на језику словенском изазивало је некад страховите забране.

И доиста Крсних имена нема не само ни у кога другог словенског племена, него ни у браће наше Хрвата. У Срба католика, и у Срба мухамедоваца нестаје тога обичаја под утицајем вере њихове:,

Пада у очи, да Власи у Србији славе готово онако

1 Ајбгед Вашђаца, 1'Ештрпе бгес ап Х-оте #12сје р. 216.

3 Г. Б. Петрановић уверава, да су Срби катодици, у Босни, до скора славили Крсно име, па су им, вели он, њихови Фратри то забранили, божем из јекономских разлога. Он, даље, помиње пи то, да је Махмуд 1, освојивши Босву, закратио истурченој браћи нашој славити Крсно име, а наметнуо им бестиљ, који се држи о берби шљива. Гласник ХХХ, стр. 836—887. _

Један мој познавик, веома поуздан познавалац Босне, уверава ме да и сад по нека католичка кућа слави своје Крсно име.

И од мухамедоваца по неки се сећа своје старе славе; и на тај дан хоће да нахрани сиромаха, и да пошље какав прилог цреви, али кријући, да му други Турци не рекну:

— Ено га, покаурио се !5