Годишњица Николе Чупића

110

У Нишу н околини има овака причица: Човек један, који је славио Св. Николу, буде тако уде среће, да, му се Крсно име већ прибдижи, а он не заради ништа, да би га могао прославити. С тога се, сиромах, био јако сневеселио. Жена његова опази то, па га упита:,.

— Што се ти, човече, нешто вијеш, а не казујеш каква ти је мука 2 Е |

— Како да сене вијем, одговори човек: — сутра, нам је Свети, а у мене нема ни кршене паре за трошак.

— Џа на продај ове моје павте, рекне она: само да прославимо Славу, даће Бог, и Свети Никола, вупићеш ми боље.

Муж се зачуди жени, знајући колико она милује те павте; адн понуду прими: узма, павте, и похата на пазар. Тамо га одмах сретне један старац и упита:

— По што павте, газда 2 | ;

Човек му их добро зацени. Старац, без цењкања, извади новце, плати, узме павте, и штукне векуду народ.

Човек, добивши за павте новаца, оде у дућан те купи што му треба, и похита кући да обрадује жену.

— А како си то узео без новацар упита га она.

— Добро сам продао твоје павте, чим сам их изнео на пазар.

— Како си их продао, кад њих ево на мени 2

— А од куд тор

— „Донесе ми их један старац, и рече: ,

— Невесто, на ти ове павте; твој ме човек замоли на пазару, да ти их додам....

И човек и жена сад падну на молитву, тврдо верујући, да је то био главом Свети Никола, који је дошао да награди своје свечарв за тако свесрдну службу.